FROM ΑΣΕΒΕΙΑ TO ΑΚΡΑΣΙΑ – SOCRATES’ AND PLATO’S REINTERPRETATION OF THE NOTION OF UNGODLINESS

Main Article Content

НИКОЛА ТАНАСИЋ

Abstract

The author examines a shift in Ancient Greek notion of a “wanton” or “godless crime”, starting from the point in which a political notion of “ungodliness” (ἀσέβεια) has taken over the sense and the role in society, which was earlier played by the notion of “hybris” (ὕβρις), as described by the epic and tragic poets, and leading to a philosophical and strictly ethical notion of akrasia (ἀκρασία), reflecting a similar shift of authority of the laws of the state (derived from divine authority of the gods) to a form of autonomy of a virtuous individual. The trial of Socrates is discussed as a shattering point of the authority of Athenian laws and religious customs, and the first step towards the founding of ethics as an answer to an increasingly deteriorating morality of the Greek city state. It is argued that Socrates’ famous claim for all virtue to be knowledge leads to Plato’s formulating of the ethical concepts of akrasia and akolasia, seen as a form of internal psychological heteronomy of the affective part of the human soul. Finally, Aristotle’s views on these notions are discussed.

Article Details

How to Cite
ТАНАСИЋ, Н. (2015). FROM ΑΣΕΒΕΙΑ TO ΑΚΡΑΣΙΑ – SOCRATES’ AND PLATO’S REINTERPRETATION OF THE NOTION OF UNGODLINESS. Arhe, 11(21), 61–79. https://doi.org/10.19090/arhe.2014.21.61-79
Section
TOPIC OF THE ISSUE

References

Аристотел, Метафизика, пријевод с изворника Томислав Ладан, Факултет политичких наука Свеучилишта у Загребу и Свеучилишна наклада Либер, Загреб, 1985.

Аристотел, Никомахова етика, превела Радмила Шалабалић, Култура, Београд, 1970.

Џон Барнет, Рана грчка филозофија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004

Миланко Говедарица, Филозофска анализа ирационалности, Мали Немо, Панчево, 2006.

Ирина Деретић, Из Платонове филозофије, Плато, Београд, 2010.

Ирина Деретић, Логос, Платон, Аристотел, Плато, Београд, 2009.

Херман Дилс, Предсократовци, томови I и II, Напријед, Загреб, 1983.

Есхил, Софокле, Еурипид, Грчке трагедије, преводи Милоша Н. Ђурића, Дерета, Београд, 2001.

Вернер Јегер, Paideia – Обликовање грчког човека, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1991.

Вернер Јегер, Теологија раних грчких филозофа, Службени гласник, Београд, 2007.

Платон, Дела, превод, напомене и објашњења Милош Н. Ђурић, Дерета, Београд, 2002.

Платон, Дијалози, превод Слободана Благојевића, Графос, Београд, 1982. Платон, Држава, превели др Албин Вилхар и др Бранко Павловић, БИГЗ,

Београд, 2002.

Платон, Протагора. Горгија, превели Мирјана Драшковић и Албин Вилхар, Култура, Боеград, 1968.

Плутарх, Славни ликови антике, прево и коментари Милош Н. Ђурић, Дерета, Београд, 2002.

Херодотова историја, са старогрчког превео Милан Арсенић, Дерета, Београд, 2005.

Aristotle in 23 Volumes, translated by H. Rackham. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1934.

Christopher Bobonich and Pierre Destrée (eds.), Akrasia in Greek Philosophy – from

Socrates to Plotinus, Brill, Leiden – Boston, 2007.

Die Vorsokratiker, Auswahl der Fragmente, Übersetzung und Erläuterungen von Jaap Mansfeld, Philipp Reclam, Stuttgart, 2000.

Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, revised and augmented throughout by Sir Henry Stuart Jones with the assistance of Roderick McKenzie, Clarendon Press, Oxford, 1940.

Plato, Platonis Opera, ed. John Burnet. Oxford University Press, Оксфорд, 1903.

Plutarch, Plutarch's Lives, with an English translation by Bernadotte Perrin, Harvard

University Press., Кембриџ (MA), 1919.

Xenophon, Xenophon in Seven Volumes, 4. E. C. Marchant, Harvard University Press, Cambridge, MA, William Heinemann, London. 1923.

Most read articles by the same author(s)