Arhe http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe <p>ČASOPIS ZA FILOZOFIJU</p> Filozofski fakultet sr-RS@latin Arhe 1820-0958 TRIDESET GODINA STUDIJA FILOZOFIJE NA FILOZOFSKOM FAKULTETU U NOVOM SADU http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2232 MILENKO A. PEROVIĆ ŽELJKO KALUĐEROVIĆ DRAGAN PROLE ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 7 16 POLITIČKA FILOZOFIJA NEOKONZERVATIVIZMA http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2233 <p>Autor razmatra filozofije, političke, socijalne i ekonomske aspekte neokonzervativizma kao jedne od dominantnih ideologija današnjeg vremena u njenim unilateralnim geopolitičkim tendencijama. Posebnu kritičku pažnju usmjerava na stavove Frensisa Fukujame i Samuela Hantingtona koji su pokušavali projekciji neoimperijalističke atlantističke pretenzije gospodarenja svijetom dati filozofsko ruho.</p> MILENKO A. PEROVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 17 26 AGORA FILOZOFSKOG DUHA http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2234 <p>Autor u tekstu prikazuje odlike deceniju i po dugog rada časopisa <em>Arhe</em> nastojeći da njegovo zasnivanje sagleda u svetlu pitanja o onome što bi se moglo shvatiti kao imanentno filozofska svrhovitost angažovanja oko filozofske periodike uopšte. Kako se rad na filozofskoj periodici može promišljati kao jedan od aspekata otvaranja filozofije prema sopstvenoj razvojnosti i temporalnosti, <em>Arhe</em> može biti posmatran kao dijaloški medijum u kojem se permanentno subjektivira ono što je na novosadskom Odseku za filozofiju od samih početaka rada ove institucije poimano kao supstancijalnost filozofskog mišljenja. U tekstu se osvetljava kako je tokom godina profilisanje uređivačke politike časopisa <em>Arhe</em> značilo najvišu manifestaciju upravo tog procesa.</p> STANKO VLAŠKI ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 27 37 ESTETIČKO DRUŠTVO SRBIJE: ČETRDESET GODINA http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2235 <p>&nbsp;</p> <p>&nbsp;</p> UNA POPOVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 39 44 ISTORIJA RECEPCIJE MARKSOVOG MIŠLJENJA (II DEO) http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2236 <p>U radu kojim se nastavlja obeležavanje sto pedesete godišnjice od objavljivanja prve sveske Marksovog Kapitala, autor se bavi najbitnijim momentima recepcije ovog dela. Autor obuhvata period od 150 godina u kom se osvrće na interpretaciju Kapitala u okviru tzv. marksizma, najbitnije momente kritike ovog dela, ali i istorijat ove knjige i marksističke misli na području bivše Jugoslavije. Centralno mesto rada je recepcija i interpretacija Marksove teorije vrednosti i dijalektičkog metoda. U ovom delu rada zastupljena je moderna marksistička recepcija Marksove misli od šezdesetih godina 20. veka do danas, ali i istorijat marksističke recepcije Marksove misli na jugoslovenskom govornom području, kao i osvrt na najbitnije momente kritike Marksove kritike političke ekonomije u ekonomiji i društvenim naukama.</p> MILOŠ PEROVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 45 66 SAVREMENO „OTKRIVANJE“ PRIMITIVNOG http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2237 <p>Izvanrednu osobenost metodologije koju primenjuje tzv. kritička istorija Hegel je povezao sa <em>obradom priča</em>, pri čemu sama stvar ili događaji o kojima se priča imaju sporedan, drugorazredni značaj. Pouka te teze bi mogla da ukaže na opreznost kada je reč o avangardnim veličanjima praizvornih oblika ljudskosti. Ona će nam skrenuti pažnju da u njima valja prepoznati tek&nbsp;<em>vešto oblikovanu</em>&nbsp;<em>priču o primitivnom</em>, koja ne ostvaruje baš mnogo dodira s onim o čemu govori. Ovaj članak istražuje pitanje u kojoj se meri iskustva sa&nbsp;<em>kritičkom istorijom&nbsp;</em>zaista mogu primeniti na ispitivanje avangardne rehabilitacije primitivnog.</p> DRAGAN PROLE ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 67 81 EPAGOGIJA I PROBLEM RELACIONIZMA U PLATONOVOM HIPIJI VEĆEM http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2238 <p>Tema teksta je koncepcija lepote u Platonovom <em>Hipiji Većem. </em>Autor analizira sve definicije lepote koje su ponuđene u dijalogu i kao ključnu metodu prepoznaje epagogiju koja se odvija u dva smera: prvi – kroz predmete, objektivno i stiže do prikladnosti (<em>prepon)</em> kao određenja lepote, što podrazumeva relaciju prema svrsi, dakle relacionizam, a samim tim, u Platonovom misaonom sistemu i relativizam; drugi smer epagogije je ka subjektivnoj svesti, odakle proizlazi definicija lepote kao onoga što donosi zadovoljstvo čulima, što opet znači uspostavljanje relacije, ovog puta prema čovekovoj čulnosti, odnosno svesti; Relacionizam se pojavljuje ponovo implicirajući opet, neizbežno, relativizam. Prema autorovom mišljenju, upravo to je razlog Platonovog odustajanja – kada je lepota u pitanju – od&nbsp; načina istraživanja i metodskog postupka preduzetog u ovom njegovom ranom dijalogu.</p> IVA DRAŠKIĆ VIĆANOVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 83 97 ESTETIKA MEDIJA: KRITIKA KULTURE SPEKTAKLA VS. NOVE UMETNIČKE PRAKSE http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2239 <p>Shvatanje sveta medija kao totalnog spektakla, u deborovskom duhu radikalizma, ne ostavlja prostor za tumačenje onoga što se (hipotetički) nalazi izvan oblasti medijskim putem proizvedene kulture. U sličnim okvirima, ovaj svet moguće je tumačiti i kao monadnu strukturu percepcija „bez prozora”, nalik Lajbnicovom matematičkom univerzumu konstruisanom još u 17. veku, a što je omogućila <em>ars combinatoria</em>; ovakva viđenja sveta medijske kulture prvenstveno se odnose na današnju zapadnoevropsku civilizaciju koja u sve većoj meri postaje zajednica tehnološkim putem generisanih vidova spektakla, što ispunjavaju gotovo celokupnu kulturalnu paradigmu našeg doba. S ovim u vezi, postavlja se pitanje s kog stajališta bi, u takvom jednom interpretativnom kontekstu, bilo moguće izvesti kritiku medija, a da je ona, pri tom, utemeljena u estetici, s jedne strane, i fluidnim izdancima savremene medijske kulture, s druge strane?</p> <p>Drugim rečima, kako je moguća kritika u tzv. postmodernom dobu? Prefiks ‘post’, kao u slučaju Manovičeve interpretacije kulture viđene u obliku gigantskog softvera koji se popunjava i definiše podacima (“big data”), ne garanutuje iskorak iz oblasti delovanja medijske sfere i upravljanja podacima, već je takoreći imanentno definiše <em>post mortem</em>. S obzirom na naznačenu situaciju, postavlja se, nadalje, slično pitanje – kako je moguće izaći iz monadnog horizonta kulture spektakla? Postoji li neki događaj koji je uslovio post-stanje u odnosu na prethodni ciklus razvoja tzv. medijske kulture, koju, u krajnjem ishodu, možemo tretirati, kako je rečeno, kroz pojmovne odrednice ‘monadologije’ i ‘društva spektakla’, te kako prevazići hibernirano stanje na koje se referiše upotrebom postističke interpretacije sveta umetnosti, kulture i estetike? Otuda je osnovna intencija teksta sračunata na potragu za alternativnim potencijalima savremene informatičke ere, a s obzirom na vladajuće estetike, medije, umetnost i kulture našeg vremena.</p> DIVNA VUKSANOVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 99 115 UTICAJ HEGELOVE FILOZOFIJE UMETNOSTI NA RAZVOJ SAVREMENE ESTETIKE http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2240 <p>U prvom delu teksta ispituju se kritičke interpretacije Hegelove filozofije umetnosti i osnovanost argumenata koji je smatraju prevaziđenom. U drugom delu teksta istražuju se razmere Hegelovog uticaja na nekoliko odabranih pravaca u savremenoj estetici. Tekst u celini predstavlja pokušaj da se rasvetle i neposredni i posredni uticaji koje Hegelova filozofija umetnosti vrši na estetiku u epohi koja nastupa nakon njegovog doba. Zaključak tog istraživanja pokazuje da je Hegelov posredni uticaj mnogostruko jači od neposrednog i da nesmanjenom snagom traje i danas.</p> MARICA RAJKOVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2019-06-24 2019-06-24 25 30 117 132 MIŠEL ANRI O APSTRAKTNOM SLIKARSTVU: KANDINSKI I SLIKANJE NEVIDLJIVOG http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2241 <p>Ovaj rad posvećen je fenomenološkoj estetici Mišela Anrija, odnosno njegovom tumačenju apstraktnog slikarstva. Anrijev fokus je stvaralaštvo V. Kandinskog, za koje francuski fenomenolog smatra da je odlikovani slučaj apstraktnog slikarstva koje pokazuje da su sve umetnosti suštinski apstraktnog karaktera. Analiza će sučeliti stavove Kandinskog sa stavovima Anrija, a biće posebno fokusirana na pojmove unutrašnjeg i spoljašnjeg, na pitanje odnosa sadržaja i sredstava slikanja, te na problem boja i čulno opažljivih kvaliteta. Rezultat analize pokazaće okvire susreta i domete fenomenološkog tumačenja slikarstva Kandinskog.</p> UNA POPOVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 133 148 HAJDEGEROVI POJMOVI SVETA I ZEMLJE. PROBLEM ISKUSTVA UMETNIČKOG DELA http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2242 <p>Autor u radu ispituje mogućnost pristupa Hajdegerovim pojmovima sveta i zemlje kao kategorijama za recepciju umetničkog dela. Nasuprot na prvi pogled samorazumljivom pristupu Hajdegerovom shvatanju umetnosti kao <em>Werkästhetik </em>projektu, u radu se zastupa stanovište koje tvrdi da je u Hajdegerovom fokusu pre svega iskustvo umetničkog dela, a tek u sekundarnom smislu i suština samog dela. Ta teza se zastupa putem interpretacije Hajdegerovih pojmova sveta i zemlje kao pojmova koji izrastaju na osnovu iskustva umetničkog dela, čime se želi ukazati da oni u primarnom smislu markiraju upravo samo to <em>iskustvo</em>. Ovakav pristup pojmovima sveta i zemlje, kako u zaključku rada naglašavamo, omogućava da se ovi pojmovi primene i na iskustvo savremenih umetničkih praksi, što ne bi bilo moguće u slučaju da su pojmovi sveta i zemlje mišljeni isključivo kao kategorije za umetničko delo.</p> MILOŠ MILADINOV ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 149 162 CRISIS IN MODERN AND CONTEMPORARY SCIENCE http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2243 <p>As part of ceremony of the anniversary of the Faculty of Philosophy in Novi Sad, on <strong>December 8<sup>th</sup> 2016</strong>, The Philosophy Department had the honor to host <strong>Professor Rudolf Bernet, </strong>Professor Emeritus of the Institute of Philosophy and long-term director of the Husserl Archives in Leuven. He held a lecture entitled <strong><em>Crisis in Modern and Contemporary Science</em></strong>. The lecture was dedicated to the eightieth anniversary of the first publication of Husserl's book<em> Crisis of European Sciences and Transcendental Philosophy. </em>First two parts of the book were published in Belgrade in the journal <em>Philosophia</em>, edited by Professor Arthur Liebert. The lecture was held in English, after which colleagues had the opportunity to talk with the Professor. Furthermore we present main parts of the lecture and some of the discussions.</p> RUDOLF BERNET ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 163 179 ЗАШТО ПЛАТОНОВИХ ЕЈДЕТСКИХ БРОЈЕВА ИМА 10? http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2244 <p>Полазећи од Аристотелових сведочанстава о Платоновом учењу о ејдетским бројевима, настојимо да захватимо њихов смисао, те да тематизујемо питање њихове кардиналности. То чинимо тако што критички испитујемо две хипотезе: 1) према првој из Платоног <em>Парменида </em>(143c)<em>, </em>из Једног се изводи бесконачни низ ејдетских бројева, 2) према другој, коју наводи Аристотел у <em>Физици </em>(206b32), ејдетских бројева има десет. Доказујући да је прва хипотеза неодржива, испитујемо мотиве који су могли навести Платона да ограничи генезу ејдетских бројева на десет, истовремено тематизујући питање онтолошке хијерархије између ејдетских бројева и осталих идеја. Заступамо тезу да идеја да се ограничи број ејдетских бројева почива на грчком математичком концепту бесконачности до Платоновог доба, који искључује актуалну бесконачност, те се у том смислу декада показује као репрезент потенцијално бесконачног низа ејдетских бројева.</p> ИРИНА ДЕРЕТИЋ ВИШЊА КНЕЖЕВИЋ ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 181 190 PROBLEM KRIZE http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2245 <p>Na samom početku rada autorka pokazuje osnove Gasetove filozofske pozicije. Na njihovom temelju se promišlja problem krize. Ona predstavlja gubitak horizonta u kome se Ja (<em>Yo</em>) nalazi izgubljeno u okolnostima (<em>circunstancia</em>). U drugom delu rada se razmatraju osnove Patočkine filozofske pozicije. Autorka poredi racional-vitalizam i a-subjektivnu fenomenologiju. Pokazuje se da krizu odlikuje gubitak apsolutnog smisla. Savremena filozofija pokazuje da apsolutnog smisla nema i da ga ne može biti. To znači da smisao mora da se stvara iz novih okolnosti. Zadatak filozofije je da u istima pokaže ulogu istorije filozofije koja ne može da bude zanemarena. Na samom kraju se uviđa da briga za dušu mora ići ispred naivnog preuzimanja smisla.</p> TANJA TODOROVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 191 212 10.19090/arhe.2018.30.191-212 PHYSIS U FILOZOFIJI MILEĆANA http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2246 <p>Poimanje φύσις-a u filozofiji Milećana po nužnosti stvari otpočinje uvidom u predfilozofsko razumevanje <em>životne snage</em> u Homerovim epovima kao organskog jedinstva božanskog i φύσις-a. Zadatak ovog uvida je da istakne neodvojivost božanskog od počela (<em>αρχή</em>) onoga što jeste u stalnom bivanju. U radu se izraz božanskog u filozofiji Milećana vidi na bitno različit način od onog kako ga razume helenska običajnost. Razumevanju božanskog u filozofiji Milećana na suštinski način od-govara „geometrijski metod“ kojim su otkrivali φύσις, a koji leži u zakonima proporcije, harmonije, simetrije.&nbsp; Kao ono što pred-vodi promenu, <em>αρχή </em>je nosilac poretka koji se pokazuje u geometrijskim zakonitostima. U tom smislu, ono oko čega su se okupili Tales, Anaksimandar i Anaksimen nije samo svojevrsni vitalizam, koji <em>αρχή</em> Milećana posmatra kao ono što nosi život (ζωή), već božanski poredak φύσις–a u tvarnom počelu koji pred-vodi svaku promenu. Ovim su Milećani otvorili metodske postupke u promišljanju poput geometrizacije, kvantifikacije, zakona analogije i načela dovoljnog razloga. Stoga se u radu pažnja pridaje Anaksimandrovom određenju počela kao ἄπειρον-na, te se posebno izlažu razlozi za ovaj Anaksimandrov izbor.</p> ANA MILJEVIĆ ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 213 227 О ПУТУ КА СЕБИ http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2247 СВЕТЛАНА ЈАКИМОВСКА ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 229 237 ПОЛИТИКА И ГЕНЕЗА МЕТАФИЗИКЕ http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2248 ДРАГАН ЈАКОВЉЕВИЋ ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 239 242 STUDENTSKA KONFERENCIJA U NOVOM SADU http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2249 LUKA RUDIĆ ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 243 249 LETOPISNE BELEŠKE Nastavnika i saradnika Odseka za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu http://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2250 - - - ##submission.copyrightStatement## 2019-04-30 2019-04-30 25 30 251 255