https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/issue/feed Arhe 2022-03-03T13:05:42+00:00 Milenko A. Perović arhe@gmail.com Open Journal Systems <p>ČASOPIS ZA FILOZOFIJU</p> https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2370 UNIVERZALNI PRINCIPI U POLITIČKOJ FILOZOFIJI DANTEA ALIGIJERIJA I IMANUELA KANTA 2022-03-03T13:05:10+00:00 EMILIANO METTINI mettini_e@rsmu.ru <p>Ideali univerzalne moći sposobne da upravlja i da rešava društvena i etička (religijska) pitanja, kao i mnogi načini da se dosegne najviša mudrost, a stoga i najpotpunije blagostanje ljudskog roda da bi se došlo do večnog mira, prisutni su kroz čitavu ljudsku istoriju, tako da te ideale možemo pronaći u Platonovoj <em>Državi</em>, u Aristotelovoj <em>Politici</em> i drugim delima koja se bave zasnivanjem više ili manje utopijskih „država“ i zajednica do naših dana. U ovom radu podrobno ćemo ispitati univerzalističke poglede italijanskog mislioca Dantea Aligijerija (1265—1321) i kosmopolitsku ideju nemačkog filozofa Imanuela Kanta (1724—1804). Da analiziramo političku filozofiju ovih mislilaca, odlučili smo na osnovu sledećeg: s jedne strane, Dante kao osnov svojih razmatranja uzima Rimsko carstvo, koje je kao postojan temelj svoje univerzalističke ideologije imalo <em>pravo</em> svakog rimskog građanina (koje je počivalo na poštovanju religijskih i građanskih dužnosti), te tzv. <em>pax romana</em><a href="#_ftn1" name="_ftnref1"><em><strong>[1]</strong></em></a>, teorijskog tla na kojem bi Dante gradio sekularnu <em>communitas</em> vođenu umskim zajedničkim dobrom, a koja je mogla zameniti tzv. <em>humanitas </em>(u avgustinovskom shvatanju takve ideje); s druge strane, Kant je pokušao da objasni kako se može postići da samopoboljšanje pod ispravnom upotrebom uma (koji mi shvatamo kao etički vladajući princip ljudskog roda) vodi ljudska bića od prirodnog (onog poluzverskog) do umskog stanja, koje bi kao završni cilj imalo večni mir u univerzalnoj republici. Na tim osnovama pokušaćemo da utvrdimo zajedničke teorijske i idealne odlike Danteovih i Kantovih pogleda, kako bismo dokazali da univerzalistička moć nije despotska, već ujedinjujuća moć pod etičkim i duhovnim principima čitavog čovečanstva.&nbsp;&nbsp;&nbsp;</p> <p>&nbsp;</p> <p><a href="#_ftnref1" name="_ftn1">[1]</a> <em>Pax romana </em>(latinski izraz za „rimski mir“) vremenski je raspon dug oko dve stotine godina koji traje od stupanja na vlast Cezara Avgusta, utemeljitelja Carstva (27. god. p. n. e.) do smrti Marka Aurelija (180. n. e.) i koji se smatra zlatnim dobom uzraslog i održanog rimskog imperijalizma, poretka, prosperitetne stabilnosti, hegemonijske moći i ekspanzije, uprkos nekolicini pobuna i unutrašnjih političkih nemira.&nbsp;</p> 2022-01-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2022 https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2369 GADAMEROVO „PONAVLJANJE“ MIMEZISA II 2022-03-03T13:05:14+00:00 NIKOLA TATALOVIĆ nikolatatalovic@ff.uns.ac.rs <p class="00-APSTRAKT"><span lang="SL">Rad predstavlja nastavak analiza Gadamerove rehabilitacije pojma mimezisa koji nosi celinu njegovog projekta filozofske hermeneutike. Oslanjajući se na rezultate analiza provedenih u prethodnom radu ovaj članak u konačnom tvrdi da je kod Gadamera na delu opetovanje, a ne ponavljanje mimezisa, te ukazuje na nužnost napuštanja pojma istine ukoliko se zaista želi izvršiti ponavljanje mimezisa i izaći iz začaranog kruga platonistički postavljene igre zarobljavanja mimezisa.</span></p> 2022-01-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2022 https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2371 ŠILER I APORIJE ISTORIJSKE KARAKTEROLOGIJE 2022-03-03T13:05:06+00:00 LAZAR ATANASKOVIĆ lazaratanaskovic@ff.uns.ac.rs <p>Pretpostavka istorijske dinamike određene borbom između tiranije i slobode određujuća je za okvire Šilerove istorijske naracije. Iako Šiler već u predgovoru svom prvom istorijskom delu naglašava značaj ove dinamike, njeni tragovi na stranicama <em>Istorije otcepljenja</em> nisu sasvim očigledni. Tiranija i sloboda su apstraktni pojmovi, ali i pojmovi o kojima Šiler pokušava da ispriča priču. Ovaj rad posvećen je aporijama takve filozofsko-istorijske pripovesti o idejama. Primer na kome će ova aporetika biti demonstrirana je karakterologija dva centralna lika pripovesti o Nizozemskom ustanku<em>: </em>Filipa II i Vilhelma Oranskog. Analiza izgradnje karaktera Šilerovih istorijskih junaka potvrđuje značaj apstraktne pretpostavke o borbi između tiranije i slobode za konkretno izvođenje Šilerove istorijske naracije, ali i ukazuje na aporetiku ovakvog filozofsko-istorijskog poduhvata.</p> 2022-01-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2022 https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2372 POGLEDI NA DIREKTNU DEMOKRATIJU I SAMOUPRAVLJANJE IZ PERSPEKTIVE ČASOPISA PRAXIS 2022-03-03T13:05:02+00:00 MILOŠ JANKOVIĆ milos.jankovic@instifdt.bg.ac.rs <p class="00-APSTRAKT"><span lang="SL">U radu se analiziraju tekstovi jugoslovenskih autora časopisa Praxis tokom jedanaestogodišnje produkcije i daje se prikaz različitih pogleda na direktnu (delegatsku, participativnu) demokratiju i radničko, odnosno društveno, samoupravljanje. Na osnovu različitih razumevanja normativnih modela direktne demokratije i samoupravljanja identifikuju se četiri glavne linije kritike koje se mogu okarakterisati kao: 1) etatizam, 2) nedovoljna demokratizacija, 3) neintegralnost samoupravljanja i 4) tržišna orijentacija. Kritike se, s jedne strane, međusobno dopunjuju, dok su s druge strane postavljene jedne nasuprot drugih.</span></p> 2022-01-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2022 https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2373 RASTJELOVLJENJE LJUDSKOGA. O (ID)ENTITETU TRANSHUMANISTIČKOG SUBJEKTA 2022-03-03T13:04:59+00:00 ODILON-GBÈNOUKPO SINGBO odilon.singbo@unicath.hr <p class="00-APSTRAKT"><a name="_Hlk56622111"></a><span lang="SL">Transhumanizam kao filozofski pravac pomoću znanstveno-tehničkih dostignuća promiče, među ostalim, produžavanje ljudskog života kroz oslobođenje manjkavosti kojima je ljudsko tijelo obilježeno</span><span lang="SL">. On znatno utječe na poimanje ljudske naravi stvarajući okvire za paradigmatsku promjenu pogleda na tijelo. Tijelo prolazi kroz konceptualno-teorijske i tehničko-praktičke <em>transbiomorfoze</em> s ciljem ispunjenja svih potencijala subjekta u duhu morfološke slobode. Na taj je način otvoren put k dolasku <em>ekstropijskog subjekta</em> koji bi napredovao po dinamici neprekinutog razvoja. Želja za nadmoći nad prirodnim datostima proteže se kroz kontrolu tijela podvrgnutog raznim hibridnim praksama. Ovdje transhumanističko <em>self-made-man</em> načelo pokazuje instrumentalni i idealizirajući odnos subjekta prema vlastitom tijelu. Takvo načelo traži temeljito promišljanje o ljudskome kako bi se raskrinkali identitetski temelji idealnog i savršenog subjekta koji se želi pokazati kroz novo i poboljšano tijelo. Transhumanistička potraga za novim i savršenim bićem postaje izazov filozofsko-teološkom poimanju ljudskog tijela.</span></p> 2022-01-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2022 https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2374 PRAVNI I ETIČKI ASPEKTI UPOTREBE SMRTONOSNIH AUTONOMNIH ORUŽANIH SUSTAVA U RATOVANJU 2022-03-03T13:04:55+00:00 IVICA KELAM kelamivica@gmail.com TOMISLAV NEDIĆ nedict@gmail.com <p>Razvoj novih tehnologija, uvijek je pronalazio prvu primjenu u sferi ratovanja, od izuma luka i strijele, preko otkrića baruta do upotrebe bespilotnih letjelica u tvz. „ratu protiv terorizma“. Upravo je „uspješna“ upotreba bespilotnih letjelica u ciljanim ubojstvima „terorista“ dala dodatni poticaj za razvoj novih vrsta autonomnih oružja koji u potpunosti zamjenjuju vojnike od krvi i mesa na bojnom polju. Trenutno, veliku kontroverzu izazivaju potpuno autonomna oružja koja su u potpunosti autonomna u vršenju vojnih djelovanja, tj. mogu autonomno donositi odluku o primjeni smrtonosne sile protiv „neprijateljskih“ ljudskih bića. Ovakva vrsta autonomije izaziva brojne kontroverze, i to ne samo pravne već etičke. Dovodi u pitanje samu bit čovjeka, tj. da li je tzv. „ubojiti robot“ slijedeća evolucijska stepenica u razvoju ljudske vrste ili tehnološki povratak u barbarstvo. U radu ćemo analizirati neke od navedenih pravnih i etičkih dvojbi koje nas čekaju u vrlo skoroj budućnosti.</p> 2022-01-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2022 https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2375 DESTRUKTIVNI UTICAJ POSTHUMANISTIČKE SEMIOTIČKE IDEOLOGIJE NA AKADEMIJU KAO ARHETIPNI ENTITET 2022-03-03T13:04:52+00:00 IGOR ŠEVO igor.sevo@etf.unibl.org <p>Aspekti ljudskog ponašanja pripisivani savremenom dobu ostaju suštinski nepromijenjeni prethodnih nekoliko stotina hiljada godina, ali savremena globalno dostupna tehnologija danas obezbjeđuje platformu za stvaranje novih selekcionih pritisaka na ljudsku vrstu, na ovaj način omogućavajući izmjenu ne samo genetičkog opisa jedinke nazvane čovjek, već i njenog fenomenskog iskustva. Globalno dostupna tehnologija omogućava amplifikaciju i propagaciju posthumanističke ideologije kroz implicitne semiotičke mehanizme zaobilazeći svjesnu percepciju i tako indirektno prijeteći izmjenom čovjeka i njegove svijesti na fenomenskom nivou. Na primjeru akademskog ideala, ovdje izlažem analitički argument za postojanje ideološke prijetnje dijeljenom fenomenskom iskustvu, pod premisom etičke i ontološke relevantnosti tog iskustva.</p> 2022-01-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2022 https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2376 FROJDOV SAN O IRMINOJ INJEKCIJI 2022-03-03T13:04:49+00:00 GORDANA VULEVIĆ gvulevic@f.bg.ac.rs MAJA MILIĆ milicmaja21@gmail.com <p>Frojdov San o Irmi, njegovoj pacijentkinji čiji se psihoterapijski tretman završio samo delimičnim uspehom, izložen je na samom početku „Tumačenja snova“ kao potvrda njegove teorije sna kao ispunjenja potisnute želje. Frojd nam, na kraju analize sna, nudi sledeće tumačenje: „San mi je ispunio želju. Nisam kriv za Irminu bolest. Kriv je Oto koji joj je dao injekciju propilena“. Erikson i Lakan će, bez pretenzija da bolje razumeju (interpretiraju) san o Irmi od samog Frojda, nastaviti hermeneutički rad na tekstu sna. I Erikson i Lakan zapažaju sledeće: kako to da se Frojd, tumačeći san o Irmi, zadovoljio prepoznavanjem želje koja bi mogla biti situirana u sistem predsvesnog, ako ne i u sistem svesnog? Drugo, sama fenomenologija sna nas vodi ka tome da pravimo razliku između njegova dva dela: u prvom delu sna Frojdu se otkriva zastrašujuća slika Irminih usta, nešto što je poput Meduzine glave, nešto što se, veli Lakan, ne da imenovati, nešto što predstavlja primitivni objekat <em>par excellence</em>. Očekivalo bi se da takva slika probudi snevača. Ali, Frojd nastavlja da spava i nastavlja da sanja. Taj fenomen (u čemu se slažu i Lakan i Erikson) zahteva tumačenje. Erikson smatra da se Frojd nije probudio usled regresije u službi Ja; Lakan, da se radi o spektralnoj dekompoziciji funkcije Ja.</p> 2022-01-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2022 https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2361 AER KAO ARCHE 2022-03-03T13:05:42+00:00 ŽELJKO KALUĐEROVIĆ zeljko.kaludjerovic@ff.uns.ac.rs <p>Autor u članku utvrđuje dve grupe razloga kojima se rukovodio Anaksimen prilikom odabira <em>aer</em>-a kao <em>arche</em>-a svega. Jedna grupa ima znanstveno poreklo, dok u drugu grupu spadaju manje reflektovani motivi koji su izranjali iz opšteg duhovnog ambijenta u kome su Anaksimen i druga dvojica Milećana živeli. Nasuprot čestom stavu o regresu Anaksimena u odnosu na Anaksimandra kada je reč o postuliranju vazduha kao načela, autor je na stanovištu da stavovi poslednjeg Milećanina predstavljaju misaoni napredak u odnosu na njegove prethodnike. Argumenti za ovu tvrdnju pronalaze se najpre u njegovom stilu pisanja – proznom, koji ukazuje na Anaksimenov otklon od mitske pozadine i približavanje racionalnom diskursu; drugo, Anaksimen je preformulisao prvobitni kontekst reči <em>aer</em> u njegovo današnje značenje nevidljive tvari koja nas okružuje, razumevši vazduh kao „nešto” a ne „ništa” i postavljajući ga kao načelo; on je učinio korak napred i kada je preciziranje filozofske terminologije u pitanju, distingvirajući bivstvo i svojstva; sa Anaksimenom, konačno, očigledne razlike u vrsti ili kvalitetu su po prvi put svedene na zajedničko poreklo u razlici kvantiteta. Ovome treba dodati uvođenje sintagme zgušnjavanje i razređivanje kojom je pokušao objasniti nastajanje i promenu, odnosno ovim pojmovnim parom Anaksimen je anticipirao pronalaženje izvora kretanja ili <em>causa efficiens</em>-a.</p> 2022-01-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2022 https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2362 REFLEKSIJA I SPEKULACIJA 2022-03-03T13:05:38+00:00 NEVENA JEVTIĆ nevena.jevtic@ff.uns.ac.rs <p>U ovom radu, autorka će predstaviti Hegelove pojmove refleksije i spekulacije onako kako su razvijani u njegovom spisu <em>Razlika. </em>Refleksija i spekulacija, kao međusobno povezane i uslovljene misaone procedure, u stanju su da ispune dvostruki zadatak kritičkog uvođenja i sistematskog razvijanja filozofije. Kao radikalno zahvatanje u antinomije refleksije, zapravo izvođenje antinomija iz samog apsolutnog identiteta, samo-kritička refleksija jeste metoda onoga umskog ili spekulativnog. U manuskriptu Hegelovih predavanja iz 1804/5. godine, <em>Logika – metafizika – filozofija prirode</em>, na primeru logičkog izvođenja vrsta sudova vidljiva je samokritika refleksivnih misaonih odredaba na delu. Ovaj rani koncept logike, koju Hegel naziva logikom refleksije ili logikom razuma, igra ulogu uvoda u metafiziku.</p> 2022-01-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2022 https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2363 PITANJE O STVARI: HAJDEGER O KATEGORIJALNIM BIVSTVUJUĆIMA 2022-03-03T13:05:35+00:00 UNA POPOVIĆ unapopovic@ff.uns.ac.rs <p class="00-APSTRAKT"><span lang="SL">Ovo istraživanje posvećeno je problemu razmatranja bivstvujućih različitih od čoveka u Hajdegerovoj misli tridesetih godina XX veka. Cilj rada je da se ukaže na značaj ovog problema u poznoj Hajdegerovoj filozofiji, a spram pozicija rane faze. U radu ćemo pojam stvari uzeti kao odlikovani pojam za ovaj tip bivstvujućih, a problem prostora predstavićemo kao nit vodilju za njihovo tumačenje. Rezultati analiza trebalo bi da omoguće precizniji rad na razmatranju pitanja o umetničkom delu, tvorevini i slično.</span></p> 2022-01-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2022 https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2364 ОДРЕЂЕЊА ИЗВОРНОГ ЗНАЧЕЊА PHYSIS-А КАО ПРОБЛЕМ ОНТОЛОГИЈЕ 2022-03-03T13:05:32+00:00 АНА МИЉЕВИЋ anamiljevic@ff.uns.ac.rs <p>Питање изворног значења φύσις-а поставља се зарад наше властите онтолошке позиционираности, зарад савремености у којој и којом битно <em>јесмо.</em> Овај рад стога испитује семантику корена φύσις-а, хеленску основу φυ-, и одатле могућу везу са εἶναι. Уколико значења φύσις-а, с обзиром на етимолошку основу речи, леже између <em>раста, подстицања на раст </em>и <em>бивствовања</em>, поставља се питање раслојавања значења у његовој употреби у песништву. У раду се испитује дата вишезначност кроз однос θεῖον-а и φύσις-а. Издвајају се три момента овог односа која су присутна у митском мишљењу: козмо-теогонијски, логосно-виталистички и етосно-вредносни. Теза је да се са ових хриди митског φύσις може сагледати у свом изворном значењу као <em>(з)бивање којим биће јесте.</em> Теза се испитује на примеру значења φύσις-а у Хомеровој <em>Одисеји.</em></p> 2022-01-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2022 https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2365 ПРИЛОГ РАЗУМЕВАЊУ НАДРАЦИОНАЛНИХ ЕЛЕМЕНАТА ПЛАТОНОВЕ СПОЗНАЈНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ 2022-03-03T13:05:29+00:00 МИХАИЛО СТОЈАНОВИЋ mihailophilosophy@gmail.com <p><strong>: </strong>Истраживачки пројекат се у раду излаже у три фазе. У уводном се даје кратка абревијација становишта поводом проблема Добра унутар Платонове метафизике. У другом делу се уводи одредница θέα, дефинише њено семантичко поље у ширем смислу и разлаже улога у систему Платонове философије. Овде настојимо показати да се кроз смисао овог појма долази до централних момената учења. Консеквентно, θέα се показује као интегрални део Платоновог система.&nbsp; У трећем делу се у историјско-философском смислу разматрају садржинска одређења одреднице θέα. На основу датих анализа истраживачки рад настоји да пружи известан <em>новум </em>у погледу егзегезе Платонових текстова, а овај се примарно односи на приступ проблему Добра. Уместо учесталог онтолошког третмана (када се одредници таксативно приписују особине), овде нудимо гносеолошки угао у разумевању. Резултати истраживања указују на блискост између доминантнe религијскe институцијe антике (култ Елеусине) и спекулативног система Платонове метафизике.</p> 2022-01-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2022 https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2366 ЛАЈБНИЦ И SOUVENIR VIRTUAL 2022-03-03T13:05:25+00:00 АЛЕКСАНДАР ОСТОЈИЋ aleksandar.ostojic@instifdt.bg.ac.rs <p class="00-APSTRAKT"><span lang="SL">Рад настоји да испита Лајбницов концепт виртуалне меморије, те да одреди њену улогу унутар монадолошке концепције света. Лајбницов појам меморије је свакако вишезначан, што ће се у раду увидети, кроз експликацију места у Лајбницовим текстовима, на којима је меморија различито одређена. Прецизније, видећемо да Лајбниц разликује различите функције унутар појма меморије и да их у складу са тим различито и именује, а да су ипак сви они обухваћени унутар виртуалне меморије која чини како онтолошки, тако и епистемолошки основ Лајбницовог универзума. У првом делу рада изложићемо начелне монадолошке поставке, те разлоге због којих виртуална меморија има великог удела у њима. Затим ћемо испитати места на којима Лајбниц пише о меморији, настојећи да их, поред разлика које постоје између тих одређења, објединимо унутар нашег разумевања виртуалне меморије. Да би се истакао значај новина које Лајбниц уноси у разумевање овог феномена, биће неопходно ставити такво разумевање наспрам традиције, унутар које ћемо се фокусирати на Аристотела. На крају, видећемо зашто је таква поставка меморије, коју претпостављамо, нераздвојна од свих видова увећања знања код Лајбница, односно представља нужну структуру на којој се знање темељи. </span></p> 2022-01-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2022 https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2367 ESTETIČKA ULOGA FANTAZIJE I NOVI STATUS SLIKE KOD HUSERLA 2022-03-03T13:05:20+00:00 TANJA TODOROVIĆ tanja.todorovic@ff.uns.ac.rs <p>Za Huserla pojam fantazije ima mnogostruko značenje. Estetička uloga fantazije je samo jedna od funkcija koju on ispituje u transcendentalnoj analizi čiste svesti. Huserl će porediti imaginaciju i fantaziju. U svojoj analizi on izbegava tradicionalni pojam uobrazilje, <em>Einbildungskraft</em>, i umesto toga se koristi pojmom <em>Phantasie</em>. Novo razumevanje medijacijske uloge slike u perceptivnim i re-prezentacijskim strukturama svesti će omogućiti ovu razliku. On nema sistemski razvijenu estetičku teoriju, ali posredstvom transcendentalno-fenomenološke pozicije razvija posebno mesto estetičke refleksije u strukturi svesti. Pokazaće se kako Huserl razlikujući <em>fantazijsku aprehenziju </em>od <em>perceptivnog </em>i <em>reprezentacijskog </em>predstavljanja otvara polje za estetiku kao slobodan režim. Time omogućava da se tradicionalna ideja dijalektike razvije u novom pravcu i gradi metodološki fundament za strukturalističku analizu fenomena slike i tela.</p> 2022-01-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2022 https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2368 PROBLEM NAČINA POSTOJANJA KNJIŽEVNOG DELA KOD INGARDENA 2022-03-03T13:05:17+00:00 MIHAJLO STAMENKOVIĆ stamenkovicmihajlo151@gmail.com <p class="00-APSTRAKT"><span lang="SL">Problem načina postojanja književnog dela Ingarden postavlja u okvir šireg spora o načinu postojanja stvarnog sveta. Ako se ispostavi da svet književnih fenomena mora obitavati u čisto intencionalnom modusu bitka, i to kao egzemplar tog modusa, onda se stvarnom svetu (i predmetima koji mu pripadaju) može pripisivati jedino nekakav realni modus bitka. Cilj ovog teksta je da shodno Ingardenovoj osnovnoj motivaciji pročita (1) njegovo izlaganje problema načina postojanja književnog dela, ali iz perspektive (2) njegovih opštih egzistencijalno-ontoloških istraživanja. U odgovarajućim Ingardenovim knjigama, (1) temporalno nastupa znatno ranije i čini pripremu za (2). Mi obrćemo sled i primenjujemo (2) na (1), tj. afirmišemo ono (onto)logički ranije. Naš postupak je analitičko-sintetički. U rezultatu predlažemo jedno moguće pridavanje odgovarajućih Ingardenovih modusa čisto intencionalnog bitka književnom delu kao takvom (modus IVa) i predmetima predstavljenim u književnim delima (modus IVb).</span></p> 2022-01-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2022 https://arhe.ff.uns.ac.rs/index.php/arhe/article/view/2377 LETOPISNE BELEŠKE 2022-03-03T12:04:46+00:00 STANKO VLAŠKI stanko.vlaski@ff.uns.ac.rs 2022-01-27T00:00:00+00:00 Sva prava zadržana (c) 2022