POD BEZZVEZDANIM NEBOM: KANTIJANSKA ETIKA I RADIKALNO ZLO

Apstrakt

Kantijanska etika i pojam o „radikalnom zlu” predstavlja jedan od najinteresantnijih aspekata moralne refleksije nemačkog filozofa. Koristeći antropološki i filozofski pristup zasnovan na dobro poznatoj kritičkoj metodi, Kant je pokušao da pronađe kompromis između „prirodnog“ ponašanja, tj. onog koje nije vođeno sintetičkim apriornim sudovima, već je zasnovano samo na osećaju prijatnog ili neprijatnog, i „umskog“ ponašanja kojim ljudi nastoje da napuste oblast pojave i ličnog egoizma radi stupanja u novu etičku dimenziju zasnovanu na pravim (ne patološkim, ako bi se koristile Kantove reči) maksimama koje su u stanju da ljudska bića učine boljim nego što jesu. U radu se naglašava da glavni cilj kantovske etike jeste stvaranje zajednice u kojoj je religija činjenica uma, a ne vere i uma, imajući kao glavne aktere ljude koji dostižu visoki stupanj samosvesti i vrline koju je Kant smatrao najvećom srećom koju se može imati. Autor je pokušao da istakne prelaz od „ljudskog bića“ kao individuuma (predstavnika vrste) ka etički autonomnom članu društvenog udruženja koristeći kao izvore različite kantovske spise usmerene ka činjenju ljudskih bića boljim nego što jesu, ali ne najboljih, uzimajući u obzir noumensku prirodu etike skrivene u „carstvu svrha“. S obzirom na takve pretpostavke, autor raspravlja s istraživačima koji narušavaju kantovsku etičku misao tumačeći je s lakanovskih stanovišta, čime ti istraživači Kanta čine prvobitnim izvorom totalitarizma, gde, po njihovom mišljenju, ljudi čine ono što im nalaže dužnost i radi spašavanja svojih života i zarad izražavanja svojih sadističkih tendencija, i jasno pokazuje da kantovska etika – protivrečna i složena – jeste orijentisana ka ispravljanju i obrazovanju ljudskog ponašanja radi spašavanja ljudskog bića od njegovih vlastitih strasti.