VITGENŠTAJN O SMISLU I BESMISLENOM

Apstrakt

Jedan od problema Tractatusa jeste odnos jezika i stvarnosti ili pitanje o korespondenciji između toga kako o svetu mislimo i govorimo i kakav svet jeste, pri čemu Vitgenštajn tvrdi da postoji jaka veza između jezika i mišljenja. Tražeći odgovor na temeljno fi lozofsko pitanje o granicama mišljenja, budući da se one mogu povući samo u jeziku, Vitgenštajn ispituje osobine idealnog jezika u kojem se o besmislenom ne može govoriti, polazeći, pri tome, od Fregeovog shvatanja smisla, koje, kako ću pokazivati, svodi na apsurd. Zatim, Vitgenštajnovu ključnu razliku između kazivanja i pokazivanja rasvetljavam dovodeći iskazivost u vezu sa Gaunilovim shvatanjem poimanja, a pokazivost sa uslovom „zamislivosti prema rečima“. Na kraju, izvodim zaključak da je besmisleno ono što ne zadovoljava ni Gaunilov ni Vitgenštajnov uslov.