ЗАШТО ПЛАТОНОВИХ ЕЈДЕТСКИХ БРОЈЕВА ИМА 10?

  • ИРИНА ДЕРЕТИЋ Филозофски факултет, Универзитет у Београду
  • ВИШЊА КНЕЖЕВИЋ Филозофски факултет, Универзитет у Београду
Ključne reči: ејдетски бројеви, декада, Платон, грчки математички концепт бесконачности, питагорејска филозофија

Apstrakt

Полазећи од Аристотелових сведочанстава о Платоновом учењу о ејдетским бројевима, настојимо да захватимо њихов смисао, те да тематизујемо питање њихове кардиналности. То чинимо тако што критички испитујемо две хипотезе: 1) према првој из Платоног Парменида (143c), из Једног се изводи бесконачни низ ејдетских бројева, 2) према другој, коју наводи Аристотел у Физици (206b32), ејдетских бројева има десет. Доказујући да је прва хипотеза неодржива, испитујемо мотиве који су могли навести Платона да ограничи генезу ејдетских бројева на десет, истовремено тематизујући питање онтолошке хијерархије између ејдетских бројева и осталих идеја. Заступамо тезу да идеја да се ограничи број ејдетских бројева почива на грчком математичком концепту бесконачности до Платоновог доба, који искључује актуалну бесконачност, те се у том смислу декада показује као репрезент потенцијално бесконачног низа ејдетских бројева.

Reference

Annas, J. (1976), Aristotle’s Metaphysics: Books M and N, Oxford: Clarendon.
Bonitz, H. (1848), Aristotelis Metaphysica. Pars Prior, Bonn: Marcus.
Bonitz, H. (1849), Aristotelis Metaphysica. Pars Posterior, Bonn: Marcus.
Bonitz, H. 1870), Index Aristotelicus (Aristotelis Opera. Edidit Academia Regia Borussica. Volumen Quintum), Berlin: Reimer.
Burkert, W. (1972), Lore and Science in Ancient Pythagoreanism, Cambridge, MA: Harvard University Press.
Burnet, J. (1899–1907), Platonis Opera, 5 Vols., Oxford: Claredon Press.
Cherniss, H. (1935), Aristotle’s Criticism of Presocratic Philosophy, Baltimore, MD: Johns Hopkins University Press.
Cherniss, H. (1962), The Riddle of the Early Academy. New York: Russel & Russel.
Deubner, L. (1937), Iamblichi de vita Pythagorica liber, Leipzig: Teubner.
Diels, H. (1951), Die Fragmente der Vorsokratiker, ed. Kranz, W., 3 Vols., 6th Ed., Berlin: Weidmann.
Ferber, R. (2015), Platons Idee des Guten, dritte Auflage, Sankt Augustin: Academia Verlag
Gaiser, K. (1998): Platons ungeschriebene Lehre. Studien zur systematischen und geschichtlichen Begründung der Wissenschaften in der Platonischen Schule. 3. Auflage, Klett-Cotta, Stuttgart.
Gutas, D. (2010), Theophrastus: On First Principles (Known as His Metaphysics). Leiden / Boston, MA: Brill.
Hayduck, M. (1891), Alexandri Aphrodisiensis In Aristotelis Metaphysica Commentaria. CAG 1, Berlin: Reimer.
Heziod, Poslovi i dani, прев. Matica Hrvatska: Zagreb, 1970.
Хесиод, Постанак богове. Хомерове химне, прев. Бранимир Главичић, Веселин Маслеша: Сарајево. 1975.
Хомер, Илијада, прев. Милош Н. Ђурић, Матица Српска: Нови Сад, 1965.
Hopper, J. M. (1997), Plato: Complete Works, Indianapolis: Hackett Publishing.
Huffman, C. A. (1988), “The Role of Number in Philolaus’ Philosophy,” Phronesis 33: 1–30.
Huffman, C. A. (1993), Philolaus of Croton: Pythagorean and Presocratic, Cambridge University Press.
Huffman, C. A. (ed.), (2014a), A History of Pythagoreanism, Cambridge: Cambridge University Press.
Huffman, C. A. “Pythagoras” (2014b), in: Edward N. Zalta (ed.), The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Summer 2014 Edition), URL = .
Kirk, G. S., Raven, J. E. & Schofield, M. (1983), The Presocratic Philosophers, 2nd Ed., Cambridge University Press.
Klein, J. (1992), Greek Mathematical Thought and the Origin of Algebra, Cambridge MA: MIT Press.
Кнежевић, В. (2016), Математика у Платоновој филозофији, Београд: СФД.
Knežević, V. (2017), „Pojam hipoteze u Platonovim dijalozima srednjeg perioda”, Theoria, 2 (2017): 60: стр. 120–144.
Krämer, H. J. (1990), Plato and the Foundations of Methaphysics, Albany: SUNY.
Philip, J. A. (1963), “Aristotle's Monograph on the Pythagoreans”, Transactions and Proceedings of the American Philological Association. Vol. 94: стр. 185–98.
Prichard, P. (1995), Plato’s Philosophy of Mathematics, Academia Verlag Intl.
Robin, L. (1908), La théorie platonicienne des idées et des nombres d’après Aristote. Étude historique et critique, Paris: Félix Alcan.
Ross, W. D. (1924), Aristotle’s Metaphysics. A Revised Text with Introduction and Commentary. Vol. 1, Oxford: Clarendon.
Ross, W. D. (1928), Metaphysica. Second Edition (= The Works of Aristotle Translated into English under the Editorship of W. D. Ross. Vol. 8), Oxford: Clarendon.
Ross, W. D. (1955), Aristotelis fragmenta selecta, Oxford: Clarendon.
Ross, W. D. (1951), Plato’s Theory of Ideas, Oxford: Claredon.
Taylor, T. (1818), Iamblichus’ Life of Pythagoras, or Pythagoric Life, London: J. M. Watkins.
Teofrast (2011), Metafizika, превели Pavel Gregorić i Filip Grgić, Kruzak: Zagreb.
Vogel, C. J. de (1971), „Probleme der späteren Philosophie Platons“, Jürgen Wippern (ур.), Das Problem der Ungeschriebenen Lehre Platons, Darmstadt: WBG, стр. 41–87.
Vogel, C. J. de (1988), Rethingking Plato and Platonism, Leiden/ New York/ København/ Köln: E. J. Brill.
Zhmud, L. Ya. (2012b), Pythagoras and the Early Pythagoreans. Oxford University Press.
Zhmud, L. Ya. (2015), “Greek Arithmology: Pythagoras or Plato?”, G. Cornelli, R. McKirahan, C. Macris, On Pythagoreanism, De Gruyter: Berlin, стр. 321-46.
Objavljeno
30. 04. 2019.
Sekcija
STUDIJE I OGLEDI