KLONIRANJE KAO ETIČKI PROBLEM

Glavni sadržaj članka

SONJA ANTONIĆ

Apstrakt

Autor se u radu bavi biomedicinskim i genetičkim aspektima kloniranja, i njihovomuticaju na etičke i pravne stavove o kloniranju. Kloniranje spada u užu oblast genetičkoginžinjeringa, a sam proces kloniranja ljudi je još uvek u istraživačkoj fazi. Možemo razlikovatikloniranje na nivou samih gena, DNK materijala, pojedinačnih ćelija, tkiva, ali i na nivou čitavogorganizma. Klon odraslog organizma predstavlja genetski identičan duplikat matičnog entiteta,i dobija se transplantacijom jedra telesne ćelije matične jedinke u denukleizovanu jajnu ćelijudruge jedinke. Drugom metodom kloniranja klon se dobija cepanjem embriona u najranijoj fazi.Postoje dva načina primene kloniranja, prvo se odnosi na reprodukciju čitave jedinke, dok sedrugo odnosi na produkciju matičnih ćelija, koje se umnožavaju i koriste u svrhe lečenja. Kloniranjemse dovodi u pitanje identitet i svrha samog klona, i za sobom povlači različite etičke ali ipravne implikacije. Samo pitanje o etičnosti kloniranja još uvek ostaje zadato, i nerešeno, pa sečitav problem prebacuje na tle prava.

Detalji članka

Kako citirati
ANTONIĆ, S. (2015). KLONIRANJE KAO ETIČKI PROBLEM. Arhe, 6(12). https://doi.org/10.19090/arhe.2009.12.%p
Sekcija
TEMA BROJA