ОД ΑΣΕΒΕΙΑ ДО ΑΚΡΑΣΙΑ – СОКРАТОВА И ПЛАТОНОВА РЕИНТЕРПРЕТАЦИЈА ПОЈМА БЕЗБОЖНОСТИ
Glavni sadržaj članka
Apstrakt
Аутор настоји да размотри померање у старогрчком поимању „обесног“ и „безбожног злочина“, почев од тачке у коме је политички појам „безбожништва“ (ἀσέβεια) преузео на себе смисао и друштвену улогу појма „хибриса“ (ὕβρις) из епске и трагичке поезије, па све до филозофског и строго етичког појма „необузданости“ (ἀκρασία). Ово померање опет одражава сличан прелаз са ауторитета закона државе (који проистичу из ауторитета богова) до својеврсне „аутономије врлог појединца“. Суђење Сократу се разматра као тачка сламања ауторитета атинских закона и религијских обичаја и први корак ка утемељењу етике као одговора на растућу деградацију моралности у грчким градовима-државама. Настојаће се показати да се позната Сократовска максима о врлини као знању претвара у Платоново утемељивање етичких појмова „необузданости“ и „разобручености“ (ἀκολασία), који се опет посматрају као својеврсна психолошка хетерономија афективног дела људске душе. Најзад, узимају се у обзир и Аристотелова разматрања ових појмова.
Detalji članka
Reference
Аристотел, Метафизика, пријевод с изворника Томислав Ладан, Факултет политичких наука Свеучилишта у Загребу и Свеучилишна наклада Либер, Загреб, 1985.
Аристотел, Никомахова етика, превела Радмила Шалабалић, Култура, Београд, 1970.
Џон Барнет, Рана грчка филозофија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004
Миланко Говедарица, Филозофска анализа ирационалности, Мали Немо, Панчево, 2006.
Ирина Деретић, Из Платонове филозофије, Плато, Београд, 2010.
Ирина Деретић, Логос, Платон, Аристотел, Плато, Београд, 2009.
Херман Дилс, Предсократовци, томови I и II, Напријед, Загреб, 1983.
Есхил, Софокле, Еурипид, Грчке трагедије, преводи Милоша Н. Ђурића, Дерета, Београд, 2001.
Вернер Јегер, Paideia – Обликовање грчког човека, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1991.
Вернер Јегер, Теологија раних грчких филозофа, Службени гласник, Београд, 2007.
Платон, Дела, превод, напомене и објашњења Милош Н. Ђурић, Дерета, Београд, 2002.
Платон, Дијалози, превод Слободана Благојевића, Графос, Београд, 1982. Платон, Држава, превели др Албин Вилхар и др Бранко Павловић, БИГЗ,
Београд, 2002.
Платон, Протагора. Горгија, превели Мирјана Драшковић и Албин Вилхар, Култура, Боеград, 1968.
Плутарх, Славни ликови антике, прево и коментари Милош Н. Ђурић, Дерета, Београд, 2002.
Херодотова историја, са старогрчког превео Милан Арсенић, Дерета, Београд, 2005.
Aristotle in 23 Volumes, translated by H. Rackham. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1934.
Christopher Bobonich and Pierre Destrée (eds.), Akrasia in Greek Philosophy – from
Socrates to Plotinus, Brill, Leiden – Boston, 2007.
Die Vorsokratiker, Auswahl der Fragmente, Übersetzung und Erläuterungen von Jaap Mansfeld, Philipp Reclam, Stuttgart, 2000.
Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, revised and augmented throughout by Sir Henry Stuart Jones with the assistance of Roderick McKenzie, Clarendon Press, Oxford, 1940.
Plato, Platonis Opera, ed. John Burnet. Oxford University Press, Оксфорд, 1903.
Plutarch, Plutarch's Lives, with an English translation by Bernadotte Perrin, Harvard
University Press., Кембриџ (MA), 1919.
Xenophon, Xenophon in Seven Volumes, 4. E. C. Marchant, Harvard University Press, Cambridge, MA, William Heinemann, London. 1923.