OTVORENOST BIĆA I TRAJNOST UMETNOSTI

Glavni sadržaj članka

SRETEN PETROVIĆ

Apstrakt

U ovome radu teorijsko kritičko čitanje knjige Radivoja Kerovića (Tajna ljudskog bitka) motivisano je ličnim interesom samoga recipijenta (S. Petrovića). Naime, u ovom osvrtu, a na provokativna a i nedorečena stanovišta savremenih filozofa o izgledima čoveka i, sledstveno, umetnosti, ja ću se fokusirati na osnovna pitanja stvaralačke egzistencije. Poseban predmet eseja čini kritičko propitivanje filozofskih ideja o čoveku kao povesnom i dinamičnom biću, kao svagda-otvorenoj jedinki. U analizi će biti razmotreno nekoliko važnih ideja. Jedna, koja sugeriše negativan stav prema principu kontinuiteta čoveka, prema tome, koja u čovekovim tvorbama isključuje prisustvo teleološkog agensa. Druga je ona koja upravo pretpostavlja permanentnu afirmaciju iskoračenja čoveka, njegovo izmeštanje van granica „dovršenosti“, dovodeći tako u pitanje i sam smisao povesti? Ova je dilema iznova postala urgentna zbog dobro-poznate činjenice persistiranja umetničkog dela (i umetnosti), zbog njegove svagda-dovršenosti i prema tome istrajavanja u vremenu; najzad zbog odlučnog opiranja dela da bude svedeno na nešto kontingentno.

Detalji članka

Kako citirati
PETROVIĆ, S. (2015). OTVORENOST BIĆA I TRAJNOST UMETNOSTI. Arhe, 11(22), 21–45. https://doi.org/10.19090/arhe.2014.22.21-45
Sekcija
TEMA BROJA

Reference

Apel, K.-O., Transformacija filozofije, Logos, Sarajevo, 1980.

Bollnow, O. F., Das Wesen der Stimmungen, Frankfurt-M. 8. Aufl. 1995.

Gehlen, A., Čovjek. Njegova priroda i njegov položaj u svijetu, Veselin Masleša, Sarajevo, 1974.

Kerović, R., Tajna ljudskog bitka, Vidici, Banja Luka, 2011.

Plessner, H., Stupnjevi organskog i čovjek, Veselin Masleša, Sarajevo, 1981.

Popper, K. R., Logik der Forschung, Sechste, verbesserte Auflage, J. C. B. Mohr, Tubingen, 1976.

Scheler, M., Der Formalismus in der Ethik und die materiale Wertethik, M. Niemeyer, 1913.