OBJEKAT KANTOVOG KATEGORIČKOG IMPERATIVA Lakanova kritika Kantovog metafizičkog poimanja morala

Apstrakt

Kant predlaže strogu metodologiju sa ciljem razlikovanja između „kategoričkog imperativa“ moralnog zakona i „hipotetičkog“ imperativa posrednih ciljeva. Zadatak jeste pronaći Dobro, očistiti moralni zakon od svega „patološkog“, tj. isključiti sve ono što u subjektu izaziva interesovanje za konkretan objekat – bilo nagon, ili osećanje. Svesti ga na čistu formu. Lakan de Sadovo delo Filozofija u budoaru posmatra kao otkrivanje Kantovog objekta moralnog Zakona koji je, mada ga sam Kant kategorički odbija, implicitno nužno prisutan. Markiz de Sad je Kantova istina time što obelodanjuje objekat Zakona, ovaploćen u vidu egzekutora, mučitelja koji nad svojim žrtvama izvršava sadističke radnje. U njemu  nema ničeg vezanog za zadovoljstvo. On obavlja radnje u skladu sa dužnošću, te su one u kantovskom smislu etičke. Kantovski subjekat jeste sam svoj praktički zakonodavac, moralni subjekt koji odgovara na zov dužnosti, prikrivajući rascepljenost subjekta izjavljivanja kategoričkog imperativa u odnosu na moralni subjekt izjave. Lakan upravo ukazuje na svojevrsno maskiranje rascepa, pozivajući se na shemu analognu shemi razvojnog stukturisanja subjekta, na subjekta izjave i subjekta izjavljivanja. Egzekutor izvršava tuđu volju, volju Drugog, tako da sam sadista i njegove radnje nemaju za cilj užitak. „Mučitelj“ se mazohistički potčinjava volji Drugog, što vodi instrumentalizaciji njegove pozicije, odnosno mučeći žrtvu, on se odriče sebe zarad Drugog.