DA LI JE ČULNO ISKUSTVO DETERMINISANO KULTURNOM ISTORIJOM? HUSERL, STUDIJE ČULA I PSIHOLOGIJA

Apstrakt

U ovom radu, Huserlova fenomenologija suočava se s idejom da naša kolektivna istorija i kultura koju baštinimo i u kojoj rastemo (uključujući jezik, navike, kulturne vrednosti) utiču na naše iskustvo sveta. Izvučena iz „studija čula” (naime, čulne istorije i antropologije), prva verzija te ideje formulisana je tamo gde se smatra da istorija i kultura aficiraju kvalitet, intenzitet, prostornost i druge atribute čulnih sadržaja koji podleže našem opažanju. Ova prva verzija suprotstavlja se Huserlovoj koncepciji hiletskih datosti iz 1910-ih i 1920-ih, koja, nasuprot tome, pretpostavlja da je naše čulno iskustvo imuno na takve uticaje. U drugom delu, dokazi koji potiču iz savremene eksperimentalne psihologije iznose se kao podrška Huserlovoj poziciji. Naši rani, osnovni čulni procesi čine se bezbednim od svake istorijske, kulturne determinacije, te se kao takvi čine univerzalnim. U trećem i poslednjem delu, pitanje o uticaju istorije i kulture na naše opažajno iskustvo preoblikovano je prema tim dokazima, u kontekstu genetičke fenomenologije. Neka konceptualna oruđa koja potiču iz genetičke fenomenologije zatim se uvode kako bi se u tom novom okviru objasnila istoričnost našeg čulnog iskustva.