PLATON I FEMINIZAM

Apstrakt

Autorka obrađuje dve dominantne feminističke interpretacije Platona u kojima sloviili za prvog feministu, ili za mizoginika, bazirajući se na odeljcima iz «Države». Iako su ovefeminističke interpretacije polarizovane, i na prvi pogled zastupaju ekstremno različita stanovišta,intencija autorke je da pikaze da je njihovo ishodište monofi letsko, odnosno da proishodiiz hronocentričnosti. Time se zanemaruje istorijska situiranost Platonove fi lozofi je, što otvarapseudo-methodos za pluralitet interpretacija Platonove fi lozofi je iz utopijske ravni. Kao i nekifi lozofi i uopšte zdravorazumsko mišljenje, feministkinje upravo zbog takvog sagledavanja dislocirajuPlatonovu „Državu“ u sferu utopijskog mišljenja, čime precioznost njegove fi lozofi jedegradiraju na stupanj nekakvog inspirativnog imaginarijuma. Međutim, u takvim se sagledavanjimaPlaton pokazuje kao puka autorefl eksija njihovih vlastitih polazišta, strategija, ciljeva i njimaimanentnih distinkcija karakterističnih za savremeno iskustvo podrazumevanja emancipaciježena i ljudskog roda uopšte. U daljem radu autorka nastoji da istakne relevantnost fi lozofskogtumačenja istorije fi lozofskih sistema uopšte i mogućnost tako situirane feminističke kritike, kaoi da učini što jasnijim duh vremena, koji je sopstvenim dešavanjima i zahtevima kontekstualizovaoPlatonovu fi lozofi ju kada su u pitanju žene.