SOKRATOV ZEN BUDIZAM
Glavni sadržaj članka
Apstrakt
Zen budizam je samo jedan od mnogih puteva prosvećenja koji, kao snažan pokušaj direktnog kretanja ka cilju, sve prepreke ostavlja po strani. Poput Sokratove filozofije, zen budizam odbacuje verbalizam i puka opisivanja; on nema strpljenja za akademske finese dok, lišen doktrinarnosti, insistira na dijalogu umesto na racionalnom izlaganju metafizičkih pitanja. U zen budizmu (kao ni u Sokratovoj filozofiji) uobičajene norme logike i ispravnog rasuđivanja ne igraju presudnu ulogu; povrh toga, tipični ex cathedra pristup napušten je u korist premošćivanja jaza između pojma i neposrednog iskustva. Reči i prikazi samo nagovešćuju ono „nepoznato“, koje je daleko iznad teorije, beseda i poučavanja. Stoga je zen često označen kao
„direktnost”, odnosno kao neposredna svesnost o večito menjajućem toku života, miljama udaljenom od pukih racionalizacija, koje kao takve nisu ništa drugo nego mrtvi simboli žive zbiljnosti. Sokratovo učenje i zen neguju ideju neposrednosti čina, čime izražavaju kako ideju „duhovnog siromaštva“, tako i besmislenost definicija koje velom prekrivaju „konačnu istinu“, a tražioca odvraćaju od najkraćeg puta ka satoriju. Ideja posedovanja je iluzorna (bilo da je reč o materijalnom ili duhovnom posedu), a sledstveno tome, život nikada ne može biti pojmljen, niti precizno definisan – drugim rečima, neuhvatljiva supstancija života bliska je pojmu ne-vezanosti. Duhovna sloboda se otkriva u čovekovoj urođenoj sposobnosti da sledi večito promenljivi tok života izbegavajući obe krajnosti – onu slepog prihvatanja sudbine, kao i jalove, grozničave užurbanosti našeg modernog sveta.
Detalji članka
Reference
Abe, Masao; William R. LeFleur (translator) (1989), Zen and Western Thought, University of Hawaii Press.
Aitken, Robert(1994), Forewordto»ABuddhist Bible«, Boston, Massachusetts: Beacon Press.
Alan W. Wats (1958), The Spirit of Zen, New York: Grove Press.
Batchelor, Martine (2004), The Path Of Compassion: The Bodhisattva Precepts, Rowman Altamira.
Borup, Jørn (2008), Japanese Rinzai Zen Buddhism: Myōshinji, a Living Religion, Brill Publishers.
Bruell, C. (1999). On the Socratic Education: An Introduction to the Shorter Platonic
Dialogues, Lanham, MD: Rowman and Littlefield.
Dumonlin, Heinrich (2000), A History of Zen Buddhism, New Delhi: Munshiram Manoharlal Publishers Pvt. Ltd.
Harvey, Peter (1995), An introduction to Buddhism. Teachings, history and practices, Cambridge University Press.
Hermann Hesse (2003), Siddhartha, New York: Penguin Books.
Huaijin, Nan (1997), Basic Buddhism: Exploring Buddhism and Zen, York Beach: Samuel Weiser.
Kalupahana, David J. (1994), A history of Buddhist philosophy, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers Private Limited.
Levinson, Paul (2007). The Plot to Save Socrates. New York: Tor Books.
Low, Albert (2000), Zen and the Sutras, Boston: Turtle Publishing.
Luce, J.V. (1992). An Introduction to Greek Philosophy, Thames & Hudson, NY.
May, Hope (2000). On Socrates. Belmont, CA: Wadsworth.
McRae, John (2003), Seeing Through Zen, The University Press Group Ltd.
Sharf, Robert H. (1995-C), »Sanbokyodan. Zen and the Way of the New Religions«, Japanese Journal of Religious Studies 1995 22/3-4.
Shimano, Eido T. (1991), Points of Departure: Zen Buddhism With a Rinzai View, Livingston Manor, NY: The Zen Studies Society Press.
Vlastos, Gregory (1991). Socrates, Ironist and Moral Philosopher. Ithaca: Cornell University Press.