SOKRAT, ANTISTEN I PROBLEM INHERENCIJE

Bočna strana članka

PDF
Objavljeno: нов 26, 2015
DOI: https://doi.org/10.19090/arhe.2014.21.45-59
Ključne reči:
Antisten, definicija, ime, predikacija, problem inherencije, Sokrat

Glavni sadržaj članka

GORAN RUJEVIĆ
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Apstrakt

Antisten, Sokratov učenik i osnivač kiničke škole, u istoriji logike ostao je upamćen po paradoksalnim tezama o nemogućnosti laganja, protivrečenja i definisanja, čime je naizgled stajao u suprotnosti sa pojmovnom osnovom filozofije koju je uspostavio upravo Sokrat. Međutim, u ovom radu se pokazuje da je moguće pomiriti Antistenove teze sa Sokratovim učenjem. Prvo, Sokrat nije zastupao strogo formalnologičko definisanje pojmova, već pojmovnost kao znanje prirode predmeta mišljenja. Drugo, Antistenove teze nisu bile anti-pojmovne, već predstavljaju njegov specifičan odgovor na problem inherencije, odnosno problem mogućnosti pripisivanja više predikata jednom subjektu. Samim tim, Antisten se nije protivio pojmu kao takvom, već definiciji kao smeštanju predmeta u hijerarhijski poredak rodova i vrsta. On je zapravo tvrdio da se prost predmet može samo imenovati, čime se upućuje na konkretno iskustvo tog predmeta, dok se složeni predmet iskazom može samo analizirati na komponente koje ga sačinjavaju. Ovim stavovima Antisten nikako ne protivreči Sokratu i ideji da neznanje ne treba prikazivati kao znanje.

Detalji članka

Kako citirati
RUJEVIĆ, G. (2015). SOKRAT, ANTISTEN I PROBLEM INHERENCIJE. Arhe, 11(21), 45–59. https://doi.org/10.19090/arhe.2014.21.45-59
Broj časopisa
God. 11 Br. 21 (2014): SOKRATOVA FILOZOFIJA
Sekcija
TEMA BROJA

Reference

Aristotel, Metafizika, Paideia, Beograd, 2007.

Aristotel, Topika, sofisička opovrgavanja, Paideia, Beograd, 2008.

Gillespie, C. M., „The Logic of Antisthenes“ u: Archiv für Geschichte der Philosophie

(hrsgg. von Stein, L.), Band XXVI, Leonhard Simion Nt., Berlin, 1913.

Gomperz, Th., The Greek Thinkers: A History of Ancient Philosophy, Volume 2, John Murray, London, 1905.

Hegel, G. V. F., Istorija filozofije II, Kultura, Beograd, 1970.

Kerferd, Dž. B., „Sofisti“, u: Od početka do Platona, Istorija filozofije, tom I (priredio Tejlor, K. K. V.), Plato, Beograd, 2007.

Laertije, D., Životi i mišljenja istaknutih filozofa, Dereta, Beograd, 2003.

Mouzala, M. G., „Antisthenes the Cynic: Theses in his Logic, Ontology and Knowledge Theory“ u: Zbornik Matice srpske za klasične studije, broj 11, Matica srpska, Novi Sad, 2009.

Platon, Kratil, Teetet, Sofist, Državnik, Plato, Beograd, 2000.

Urban, K., Über die Erwähnungen der Philosophie des Antisthenes in den Platonischen

Schriften, Hartungsche Zeitungs- und Verlagdruckerei, Königsberg, 1882.

Zeller, E., Socrates and the Socratic Schools, Longmans, Green and Co., London, 1877.