GENEALOGIJA I DEKONSTRUKCIJA
Glavni sadržaj članka
Apstrakt
U ovom tekstu bavimo se najpre Fukoovom i Deridinom polemikom povodom Dekartove prve Meditacije. Fuko je, u Istoriji ludila, ustvrdio da Dekart isključuje ludilo iz procesa meditiranja i da je taj potez paradigmatičan za klasicističku epohu. Derida, međutim, smatra da Dekart to čini samo prividno, kako bi udovoljio prirodnom stavu, i da s pojavom Zloduha počinje kvalifikovana sumnja, s kojom dolazi do afirmacije ludila kao uslova za rađanje meditativnog subjekta. Derida veruje da Fuko nije napravio previd, nego da je nerazumevanjem da Dekartovo isključenje s početka Meditacija nije definitivno, izvršio ograđivanje cogita analogno onom kakvim klasicizam od sebe odvaja ludilo. Zbog toga je, smatra, s tim stranicama o Dekartu na kocku dospela celokupna Istorija ludila. Fuko, pak, misli da Derida ne shvata da je ludilo Zloduha simulirano, ne izvorno, te da je neodgovorno očekivati kako se na osnovu tri stranice može diskreditovati ostalih preko šest stotina. Ono što je dodatno zanimljivo (to je tema drugog dela teksta) jeste način na koji se preko ta dva različita pristupa Meditacijama ispoljavaju sličnosti i razlike između fukoovske arheologije/genealogije i deridijanske dekonstrukcije. Ključ se nalazi u pojmu margine, na koju Fuko računa kad tematizuje nesvesno znanja (viđeno da se emancipuje kroz genealoške intervencije), i koja je kod Deride određena kao polazište za dekonstruktivni preokret. Ali, na kraju će se pokazati da njih dvojica marginu drukčije koncipiraju i da se preko toga mogu sagledati razlike između njihovih poduhvata.
Detalji članka
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Bez prerada 4.0 Internacionalna licenca.
Reference
Delez, Ž., Pregovori, Karpos, Loznica 2010.
Derrida, J, Écriture et différence, Seuil, Paris 1967.
Derrida, J., De la grammatologije, Minuit, Paris 1967.
Derrida, J., Dissémination, Seuil, Paris 1972.
Derrida, J., Marges, Minuit, Paris 1972.
Derrida, J., Éperons / Spurs, Chicago UP, Chicago 1978.
Derrida, J., Résistances de la psychanalyse, Galilée, Paris 1996.
Descartes, R., Meditacije o prvoj filozofiji, CZKD SSO, Zagreb 1975.
Eribon, D., Michel Foucault, Harvard UP, Cambridge Mass. 1991.
Foucault, M., “Nietzsche, Freud, Marx” (1967), In Dits et écrits I, Gallimard, Paris 1994.
Foucault, M., “Réponse à Sartre” (1968), In Dits et écrits I, Gallimard, Paris 1994.
Foucault, M., L’ordre du discours, Gallimard, Paris 1971.
Foucault, M., “Réponse à Derrida” (1972), In Dits et écrits II, Gallimard, Paris 1994.
Foucault, M., “Mon corps, ce papier, ce feu” (1972), In Dits et écrits II, Gallimard, Paris 1994.
Foucault, M., “Cours du 7 janvier 1976” (1977), In Dits et écrits III, Gallimard, Paris 1994.
Foucault, M., “Pouvoirs et stratégies” (1977), In Dits et écrits III, Gallimard, Paris 1994.
Foucault, M., On the Governement of the Living, Palgrave, New York 2014.
Fuko, M., Istorija ludila u doba klasicizma, Mediterran, Novi Sad 2013.
Levinas, E., Noms propres, Fata Morgana, Montpellier 1976.
Lorenzini, D., “Philosophical Discourse and Ascetic Practice: On Foucault’s Readings of Descartes’Meditations”. Theory, Culture and Society, 0(0), 2021.
Macherey, P., “The Foucault-Derrida Debate on the Argument Concerning Madness and Dreams”, In Foucault/Derrida Fifty Years Later (ed. O. Custer, P. Deutscher, S. Haddad), Columbia UP, New York 2016.
Miller, J., Passion of Michel Foucault, Simon & Schuster, New York 1993.
Peters, B., Žak Derida (Biografija), Karpos, Loznica 2017.