PHYSIS U FILOZOFIJI MILEĆANA

  • ANA MILJEVIĆ Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Ključne reči: počelo (arche), physis, Tales, Anaksimandar, Anaksimen, metod

Apstrakt

Poimanje φύσις-a u filozofiji Milećana po nužnosti stvari otpočinje uvidom u predfilozofsko razumevanje životne snage u Homerovim epovima kao organskog jedinstva božanskog i φύσις-a. Zadatak ovog uvida je da istakne neodvojivost božanskog od počela (αρχή) onoga što jeste u stalnom bivanju. U radu se izraz božanskog u filozofiji Milećana vidi na bitno različit način od onog kako ga razume helenska običajnost. Razumevanju božanskog u filozofiji Milećana na suštinski način od-govara „geometrijski metod“ kojim su otkrivali φύσις, a koji leži u zakonima proporcije, harmonije, simetrije.  Kao ono što pred-vodi promenu, αρχή je nosilac poretka koji se pokazuje u geometrijskim zakonitostima. U tom smislu, ono oko čega su se okupili Tales, Anaksimandar i Anaksimen nije samo svojevrsni vitalizam, koji αρχή Milećana posmatra kao ono što nosi život (ζωή), već božanski poredak φύσις–a u tvarnom počelu koji pred-vodi svaku promenu. Ovim su Milećani otvorili metodske postupke u promišljanju poput geometrizacije, kvantifikacije, zakona analogije i načela dovoljnog razloga. Stoga se u radu pažnja pridaje Anaksimandrovom određenju počela kao ἄπειρον-na, te se posebno izlažu razlozi za ovaj Anaksimandrov izbor.

Reference

Aristotel, Fizika, prev. S. Blagojević, PAIDEIA, Beograd 2006.
Aristotel, Metafizika, prev. S. Blagojević, PAIDEIA, Beograd 2007.
Aristotle, Metaphysics, preuzeto sa sajta: http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0051
Aristotel, Nikomahova etika, prev. T. Ladan,, SNL, Zagreb 1982.
Aristotle, Nicomachean Ethics, preuzeto sa sajta: http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0053
Aristotel, O duši, prev. S. Blagojević, PAIDEIA, Beograd 2012.
Aristotel, O nebu; O postajanju i propadanju, prev. S. Blagojević, PAIDEIA, Beograd 2009.
Barnet, Dž., „Rana grčka filozofija“, prev. B. Gligorić, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2004.
Diels, H., Kranz, W., Die Fragmente der Vorsokratiker, griechisch und deutsch, erster Band, Weidmann, Zürich 1985.
Dils, H., Predsokratovci: fragmenti, I svezak, Zagreb 1983.
Jeger, V., Teologija ranih grčkih filozofa, prev. B Gligorić, Službeni glasnik, Beograd 2007.
Kahn, C., „Anaximander and the Origins of Greek Cosmology“, Columbia University Press, New York 1960.
Kaluđerović, Ž., (2015), „Talesov vitalizam“ u Filozofska istraživanja, br. 139, god. 35, sv. 3, str. 471-482.
Konstan, D. (1996), „Greek Friendship“, in The American Journal of Philology, Vol. 117, No. 1, pp. 71-94.
A Greek-English Lexikon, complitet by H. G.Liddell and R. Scott,Clarendon Press, Oxford 1996.
Hagen, H, (1994), „Die Diskussion um die Schreibweise von Ζῆν(') im homerischen Epos“ in Glotta, 72. Bd., 1./4, Vandenhoeck & Ruprecht, pp. 98-104.
Heidegger, M., Einfürung in die Metaphysik, Vittorio Klastermann, Frankfurt am Main 1983.
Homer, Ilijada i Odiseja, prev. T. Maretić, Matica Hrvatska, Zagreb 1961.
Miljević, A., (2017): „Određenja životne snage u Homerovim epovima“, u Godišnjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, XLII-2, Filozofski fakultet, Novi Sad, str. 47-58.
Platon, Ijon, Gozba, Fedar, prev. M. N. Đurić, BIGZ, Beograd 1979.
Snell, B, Die Entdeckung des Geistes, Vandenhoeck & Ruprecht, Göttingen 1975.
Objavljeno
30. 04. 2019.
Sekcija
STUDIJE I OGLEDI