LAJBNICOVA ONTOLOGIJA POMIRENJA

Bočna strana članka

PDF
Objavljeno: јун 16, 2016
DOI: https://doi.org/10.19090/arhe.2015.23.9-34
Ključne reči:
Lajbnic, pomirenje, ontologija, metafi zika, beskonačnost

Glavni sadržaj članka

DRAGAN PROLE
Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Apstrakt

U prvom delu rada autor interpretira Lajbnicovu fi lozofi ju kao pokušaj ponovnog obezbeđivanja naučnih prerogativa za prvu fi lozofi ju. Za razliku od Dekarta fi lozofske stranputice se kod njega ne mogu objašnjavati nekom transcendentnom, natprirodnom intervencijom (malin génie). Naprotiv, Lajbnic jednoznačno pokazuje da za naše greške u mišljenju nije odgovoran upliv natprirodnog nego prevelika bliskost onom prirodnom. U drugom delu, autor tvrdi da je promociju pomirenja kao središnje fi lozofske delatnosti Lajbnic proveo u delo polazeći od pretpostavke da su protivrečnosti rasute po fi lozofskoj tradiciji tek prividne. Svako partikularno stanovište može da zadobije svoje pravo važenje jedino ukoliko na izvestan način bude dovedeno u vezu sa ostalim stanovištima, uključujući i one koji mu izrekom oponiraju. Uspostavljanje takve veze Lajbnic poima kao pomirenje.

Detalji članka

Kako citirati
PROLE, D. (2016). LAJBNICOVA ONTOLOGIJA POMIRENJA. Arhe, 12(23), 9–34. https://doi.org/10.19090/arhe.2015.23.9-34
Broj časopisa
God. 12 Br. 23 (2015): LAJBNICOVA FILOZOFIJA
Sekcija
TEMA BROJA

Reference

Aristotel, Fizika, Paideia, Beograd 2008, prev. S. Blagojević

Belaval, Yvon,

- Les philosophes et leur langage, Paris 1952.

- Leibniz critique de Descartes, Gallimard, Paris 1960.

Burbage, Frank/Chouchan, Nathalie, Leibniz et l’infini, PUF, Paris 1993.

Correspondance Leibniz-Clarke. Présentée d’Apres les manuscrits originaux des bibliothèques de Hanovre et de Londres, éd. A. Robinet, PUF, Paris 1957.

Deleuze, Gilles, Le pli. Leibniz et le baroque, Minuit, Paris 1988.

Hegel, Georg Wilhelm Friedrich, Vorlesungen über die Philosophie der Religion I, Duncker und Humblot, Berlin ²1840.

Kahl-Furthmann, Gertrud, »Der Satz vom zureichenden Grunde. Von Leibniz bis Kant«, u: Zeitschrift für philosophische Forschung, Meisenheim/Glan 1976/1.

Kaulbach, Friedrich, »Das copernicanische Prinzip und die philosophische Spache bei Leibniz«, u: Zeitschrift für philosophische Forschung, Meisenheim/Glan 1973/3.

Knecht, Herbert H., La logique chez Leibniz. Essai sur le rationalisme baroque, L’Age d’homme, Lausanne 1981.

Kronenberg, Moritz, Geschichte des deutschen Idealismus, C. H. Beck, München 1909.

Leibniz, Gottfried Wilhelm,

- »Discours de métaphysique«, u: Œuvres choisies, Garnier, Paris [s. a.]

- »De l’origine radicale des choses«, u: Œuvres choisies, Garnier, Paris [s. a.]

- »Système nouveau de la nature et de la communication des substances aussi bien que de l’union qu’il y a entre l’âme et le corps«, u: Œuvres choisies, Garnier, Paris [s. a.]

- Nouveaux essais sur l’entendement humain, Garnier-Flammarion, Paris 1966.

- Essais de Théodicée. Sur la bonté de Dieu la liberte de l’homme et l’origine du mal, Garnier-Flammarion, Paris 1969.

- Opuscules et Fragments inédits, Olms 1988.

Nietzsche, Friedrich, Jenseits von Gut und Böse, Werke III, Hg. K. Schlechta, Ullstein