СТАГИРАНИН, ЕРЕШАНИН И НЕ-ЉУДСКА ЖИВА БИЋА

Bočna strana članka

PDF
Objavljeno: јун 18, 2020
DOI: https://doi.org/10.19090/arhe.2019.31.105-131
Ključne reči:
Аристотел, Теофраст, људи, не-људска жива бића, логос, „воља”, одговорност, жртвовање, конзумирање, сродност

Glavni sadržaj članka

ЖЕЉКО КАЛУЂЕРОВИЋ
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет
АНА МИЉЕВИЋ
Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет

Apstrakt

У првом делу чланка анализира се Аристотелово разматрање животиња, а у средишту истраживања аутора била су три питања: присуство логоса код животиња, могу ли животиње деловати вољно и јесу ли животиње одговорне за оно што чине. Стагиранинов генерални став је да животиње немају веровања, мнења, расуђивања, мишљења, разума и ума. Проучавањем његових списа утврђено је, затим, да животиње могу деловати вољно. Одговор на дилему да ли су животиње одговорне за оно што чине зависи од разумевања појма одговорности код Аристотела. Ако се одговорност разуме као регулисање свих оних активности које су учињене хотимично тј. вољно, животиње се тада могу сматрати одговорним. С друге стране, ако се опсег одговорности ограничи на моралну евалуацију нечијег делања, у коју је укључена активност логоса, животиње ће бити изузете из овако разумљеног појма одговорности. Аутори су, на Стагираниновом трагу, закључили да пошто животиње могу имати phantasiu да оно што раде јесте исправно или погрешно, оне за своје чини требају бити награђене односно кажњене. У другом делу текста испитује се Теофрастово дело О побожности, које извештава не само о његовом противљењу жртвовању животиња него и о његовом неприхватању, штавише, осуђивању конзумирања меса, односно довођења у везу ова два чина при чему је апострофирана њихова међузависност. Најважнији Ерешанинов филозофски допринос састоји се у тези да су животиње у интринсичном сродству са људима, те да је из разлога супстанцијалне природе неправедно убијати их. Људи и животиње су, између осталог, међусобно повезани посредством њихових душа. Иако нека жива бића имају више а неке мање савршене душе, све оне поседују по природи иста начела што је видљиво из наликовања њихових својстава, као и из чињенице да су им (пра)родитељи заједнички: Уран и Геа. Њихова сличност, потом, огледа се и у аспекту жудње, нагона и посебно у погледу чула. Коначно, супротно Аристотеловој рецепцији човека и његовог привилегованог статуса у природи, Теофраст је сматрао да су људи и животиње сродни и у погледу расуђивања односно промишљања.

Detalji članka

Kako citirati
КАЛУЂЕРОВИЋ, Ж., & МИЉЕВИЋ, А. (2020). СТАГИРАНИН, ЕРЕШАНИН И НЕ-ЉУДСКА ЖИВА БИЋА. Arhe, 16(31), 105–131. https://doi.org/10.19090/arhe.2019.31.105-131
Broj časopisa
God. 16 Br. 31 (2019): FILOZOFIJA TOME AKVINSKOG
Sekcija
STUDIJE I OGLEDI

Reference

Allan, D. J., The philosophy of Aristotle, Oxford University Press, Oxford 1979.

Anscombe, G. E. M., "Thought and Action in Aristotle. What is ‘Practical Truth’", u:R. Bambrough (ed.), New essays on PLATO and ARISTOTLE, Routledge & Kegan Paul, London and Henley 1979.

Arabatzis, G., "Animal Rights in Byzantine Thought", u: E. D. Protopapadakis (ed.), Animal Ethics Past and Present Perspectives, Logos Verlag Berlin GmbH, Berlin 2012.

Aristotel, Fizika, PAIDEIA, Beograd 2006.

Aristotel, Metafizika, PAIDEIA, Beograd 2007.

Aristotel, Nikomahova etika, Hrv. sveuč. nakl., Zagreb 1992.

Aristotel, O delovima životinja. O kretanju životinja. O hodu životinja, PAIDEIA, Beograd 2011.

Aristotel, O duši. Parva naturalia, PAIDEIA, Beograd 2012.

Aristotel, Pamćenje i sećanje, u: O duši. Parva naturalia, PAIDEIA, Beograd 2012.

Aristotel, Politika, Liber, Zagreb 1988.

Aristotel, Retorika, Naprijed, Zagreb 1989.

Aristotel, Topika. Sofistička opovrgavanja, PAIDEIA, Beograd 2008.

Aristotelis Opera, ex. rec. Immanuelis Bekkeri, ed. Acad. Regia Borrusica, I-V, Berlin 1831-1870. Novo izdanje je pripremio O. Gigon, Berlin 1970-1987. Svi Aristotelovi navodi sravnjivani su prema ovom izdanju.

Bentham, J., Introduction to the Principles of Morals and Legislation, Hafner Pub. Co., New York 1948.

Biblija, Stari zavjet, „Prva knjiga Mojsijeva”, Sv. arh. Sin. Srp. pra. crk., Beograd 2007.

Chamberlain, C., "The Meaning of Prohairesis in Aristotle's Ethics", u: Transactions of the American Philological Association (1974-), Vol. 114, (1984).

Crisp, R., "Ethics", u: D. Furley (ed.), Routledge History of Philosophy Volume II. From Aristotle to Augustine, Routledge Taylor & Francis e-Library, London and New York 2005.

Diels, H., Kranz, W., Die Fragmente der Vorsokratiker I-III, Weidmann, Zürich . Hildesheim 1985-1987.

Diels, H., Predsokratovci fragmenti I-II, Naprijed, Zagreb 1983.

Guthrie, W. K. C., A History of Greek Philosophy VI, Cambridge University Press, Cambridge 1981.

Herodot, Istorija, Dereta, Beograd 2009.

Huffman, C. A., "The Pythagorean tradition", u: A. A. Long (ed.), The Cambridge Companion to EARLY GREEK PHILOSOPHY, Cambridge University Press, Cambridge 1999.

Hughes, G. J., Aristotle on Ethics, Routledge Taylor & Francis e-Library, London and New York 2003.

Hutchinson, D. S., "Ethics", u: J. Barnes (ed.), The Cambridge Companion to ARISTOTLE, Cambridge University Press, Cambridge 1995.

Jamblih, Pitagorin život, DERETA, Beograd 2012.

Kaluđerović, Ž., Dike i dikaiosyne, Magnasken, Skopje (Severna Makedonija) 2015.

Kaluđerović, Ž., „Pitagorejska palingenesia”, u: Eidos, god. I, br. 1, Zenica 2017, str. 97-108.

Kaluđerović, Ž., „Presokratske anticipacije ne-antropocentrizma”, u: ARHE, god. XIII, br. 25, Novi Sad 2016.

Kaluđerović, Ž., Rana grčka filozofija, Hijatus, Zenica (Bosna i Hercegovina) 2017.

Kaluđerović, Ž., Stagiranin, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci · Novi Sad 2018.

Krznar, T., U blizini straha, Veleučilište u Karlovcu, Karlovac 2016.

Laertije, D., Životi i mišljenja istaknutih filozofa, BIGZ, Beograd 1973. Βίοι καὶ γνῶμαι τῶν ἐν φιλοσοφίᾳ εὐδοκιμησάντων. Интернет адреса: http://www.mikrosapoplous.gr/dl/dl.html.

Makintajer, A., Traganje za vrlinom, ΠΛΑΤΩ, Beograd 2006.

Perović, M. A., Filozofija morala, Cenzura, Novi Sad 2013.

Platon, Država, BIGZ, Beograd 1993.

Platon, Ijon.Gozba.Fedar, Kultura, Beograd 1955.

Platon, Kratil. Teetet. Sofist. Državnik, ΠΛΑΤΩ, Beograd 2000.

Platon, Protagora. Gorgija, Kultura, Beograd 1968.

Platon, Zakoni, Dereta, Beograd 2004.

Πορφύριος, Περί αποχής εμψύχων. Internet adresa: https://books.google.rs/ books?id=7CoVAAAAQAAJ&pg=PP41&lpg=PP41&dq=Porphyry+%CE%A0%CE%B5%CF%81%E1%BD%B6+%CE%B1%CF%80%CE%BF%CF%87%CE%B7%CF%82+%CE%B5%CE%BC%CF%88%CF%85%CF%87%CF%89%CE%BD&source=bl&ots=ce8hvOIVCE&sig=cQixCWAm9nL2VRrbZ8JAh7oXjsE&hl=en&sa=X#v=onepage&q=Porphyry%20%CE%A0%CE%B5%CF%81%E1%BD%B6%20%CE%B1%CF%80%CE%BF%CF%87%CE%B7%CF%82%20%CE%B5%CE%BC%CF%88%CF%85%CF%87%CF%89%CE%BD&f=false.

Reeve, C. D. C., Practices of Reason, Clarendon Press, Oxford 2002.

Singer, P., Oslobođenje životinja, Ibis grafika, Zagreb 1998.

Sorabji, R., Animal Minds & Human Morals, Cornell University Press, Ithaca, New York 1995.

Sorabji, R., "Is Theophrastus a Significant Philosopher?", u: M. van Ophuijsen, M. van Raalte (Eds.),Theophrastus: Reappraising the Sources, Transaction Publishers, New Brunswick and London 1998.

Taylor, C. C. W., Aristotle, Nicomachean Ethics Books II-IV, Clarendon Press, Oxford 2006.

Žirar, R., Nasilje i sveto, Knjiž. zajed. Novog Sada, Novi Sad 1990.