ФИЛОЗОФИЈА У ПСИХИЈАТРИЈИ

Apstrakt

У овом раду аутор истражује проблем присуства и утицаја филозофије и филозофске мисли на токове савремене психијатријске мисли и праксе. Тај посао обавља посредством концентрисане анализе утицаја филозофије на развој првенствено егзистенцијално – феноменолошке психијатријске мисли и праксе. Предметна анализа открива у којој је мјери филозофија важан чинилац развоја теоријске мисли и практичних искустава и процедура на подручју психијатријске, психотерапијске и психопатолошке дјелатности. Тезе које аутор изводи из оваквог испитивања гласе: 1) неоправдано је раздвајати теоријски и практични план искуства и знања, сазнања и егзистенције; 2) легитимне су и неопходне теоријске (сазнајне) амбиције и настојања филозофије и у времену превласти научно – техничке рационалности и инструменталног појма ума; 3) филозофија је жива да живља не може бити свугдје гдје се мисли довољно темељно и брижљиво о човјеку и његовом свијету, односно свугдје гдје се уопште икако мисли; 4) филозофија нам посредује такође, сем чисто теоријских, практична и употребљива искуства и знања, како то признаје и психијатријска и психотерапијска наука и струка; 5) њен опојмљујући и осмишљавајући рад потребан је на интегралном пољу људског искуства и знања, па и тамо гдје се суочавамо са елементарним проблемима човјековог душевног здравља и болести.