BIVSTVOVANJE QUA STRANO <br>Hajdegerov misaoni put s onu stranu ontologije i hermeneutike

Apstrakt

Članak najpre razmatra tezu Mišela Anrija (Michel Henry), da nakon Dekarta možemo govoriti o podređenosti ontologije fenomenologiji. Teza o fenomenalizovanju bivstvovanja može biti prihvatljiva ukoliko za polaznu tačku izaberemo Huserlov, ali ne i Hajdegerov fifi lozofski projekat. Hajdegerov jedinstveni pokušaj da, izbegavajući zamku hijerarhije, u Bivstvovanju i vremenu uspostavi produktivno sadejstvo ontologije, fenomenologije i novovrstne logike u liku hermeneutike – nije dao očekivane rezultate. Hermeneutički vođeno ≫bekstvo≪ iz tradicije poimanja bivstvovanja pokazalo se kao neuspešno. Rastanak sa tradicijom metafifi zike za Hajdegera je pretpostavljao napuštanje tradicije prisvajanja, osnovnog hermeneutičkog postupka na kojem je izgrađena celokupna zapadna racionalnost. Napuštajući prisvajanje, Hajdegerov zahtev bivstvovanja se oslonio na suprotan korak. Potenciranje lišavanja, tj. potuđivanja u odnosu na naviknuto i uobičajeno kod Hajdegera se ipak iskazalo kao sporno jer se radi njegove indirektne ilustracije Hajdeger oslonio isključivo na iskustvo pesništva. Autor zaključuje da zajedno sa odbacivanjem praktičke sferu usled njoj inherentnih tehnika obezličavanja, tj. metafifi zičkih tvorevina popredmećivanja i planskog proračunavanja, mi neminovno blokiramo i zahtevano potuđivanje. Naime, svako oneobičavanje, pa i ono koje je usmereno ka drugom početku mišljenja, može se odvijati samo naočigled zahteva koji se tiču konkretnog života u tom i takvom svetu, a ne mimo njega.