MERLO-PONTIJEVA RECEPCIJA MARKSIZMA

Apstrakt

Iako sam Merlo-Ponti u svojim spisima ne studira Marksa na jedan konvencionalannačin, moguće je pratiti njegovu recepciju marksizma i to baš kroz problemske sklopove poputnjegovog shvatanja istorije, zatim razumevanja proleterijata kao humanističkog osnova marksizma,te konačno same srži Merlo-Pontijeve formulacije „komunističkog problema“. Preko uvidau specifi čan osnov univerzalnosti koju nosi revolucionarni proces, i ključne poente polemike dvahladnoratovska Komesara, do, konačno, osnovnih tema o neizostavnim kvalitetima istorijskogmaterijalizma, pratićemo Merlo-Pontijevu diskusiju o marksizmu u njegovom spisu Humanizami teror. Međutim, napredujući do odgovora na pitanje da li i kako se mobilisati u pravcu jednekritičke teorije, nakon wait and see strategije ovog spisa, okrećemo se kasnijem Merlo-Pontijevomtekstu Avanture dijalektike. Jaka promena tona nastavka diskusije unutar ovog spisa može sekratko ilustrovati kroz Merlo-Pontijev gest odbacivanja aktuelnosti Marksove fi lozofi je. Dakle, uatmosferi Merlo-Pontijevog opusa, koja ostaje nakon preživljenih iskušenja avanture dijalektike,čini se da je taj gest upravljen i ka fi lozofi ji samoj.