SUBJEKTIVITET I TUMAČENJE U ŠLAJERMAHEROVOJ HERMENEUTICI

Apstrakt

Šlajermaherov projekat univerzalizacije hermeneutike beleži se kao sam početaknjene moderne istorije. Podelom hermeneutičkog procesa tumačenja na dva odvojena, ali međusobnozavisna aspekta: gramatički(objektivni) i tehnički tj. psihološki (subjektivni), Šlajermaherje koncipirao tumačenje kao strukturalno dualistički, ali u osnovi beskonačan proces približavanjatotalitetu smisla. Različita (međusobno dijametralna) čitanja Šlajermahera pripisivala su mu iliprimat jezičkog-gramatičkog ili intencionalno-psihološkog. Namera ovog rada je da Šlajermaherovuhermeneutiku prikaže u jednom dualističkom svetlu, gde se može govoriti samo o uzajamnojsaradnji dva podjednako bitna aspekta tumačenja. U tom kontekstu problem subjekta se pojavljujeodređen njegovom dualnom prirodom. U kretanju od jednog aspekta tumačenja na drugo mestosubjekta se pokazuje kao suštinski problematično. Subjektivitet nije mišljen u terminima negacijei samoodređenja, stoga kod Šlajermahera imamo subjekt koji se neprestano pronalazi u vlastiobjektivnih struktura (jezik, književno-umetnički žanrovi, tradicija itd.). Stoga je namera ovograda da pokaže da Šlajermaherova hermeneutika, suprotno kritikama za romantičarski subjektivizam,nije dovoljno subjektivna. U njoj je subjekat moguć samo kao granična kategorija.