NIČEOVO VEČNO VRAĆANJE: PITANJE O ŠTA POVRATKA

Apstrakt

Obnovljeni interes za večno vraćanje pojavio se skoro kao rezultat rane Ničeovebeleške, poznate kao Zeitatomenlehre, iz 1873. godine. Ova beleška tavorila je u mraku dosvog vaskrsenja 1952. godine i brojni komentatori bacili su svoj glas u arenu večnog vraćanja.Tradicionalno je večno vraćanje bilo ispitivano iz dve primarne perspektive, kosmološke i hipotetičke,gde je većina novijih istraživanja prihvatila kosmološki pristup. U ovom radu ispitujemdve tradicionalne interpretacije, ukazujući na to da su obe podbacile u adekvatnom razumevanjuničeanske pozicije vraćanja. Odnosno, obe su usvojile sličan odgovor na problem o šta koje sevraća (sekvencijalna cirkularnost događaja), ali tom odgovoru prilaze iz dva različita utemeljenja:jednog faktičkog, drugog hipotetičkog. Pokazaću da iz tog razloga obe dolaze u sukobs Ničeovim komentarima večnog vraćanja i s njegovom filozofijom kao celinom. Moje rešenjeovog problema biće usmereno na Zeitatomenlehre belešku i opis večnog vraćanja u odeljku „Opriviđenju i zagonetki“ iz Zaratustre, fokusirajući se na značaj Trenutka kako bi se pravilnoshvatilo večno vraćanje.