INTRINSIČNA VREDNOST KULTURNE RAZNOLIKOSTI
Glavni sadržaj članka
Apstrakt
Autor u izlaganju pokušava da obrazloži zašto je raznolikost kultura poželjna u aksiološkom smislu i zašto je kao takvu treba negovati i čuvati. Kao polazište i osnov za elaboraciju vlastite teze poslužila mu je „Konvencija o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izrazaˮ, koja je usvojena na 33. zasedanju UNESKA u Parizu 2005. godine. Nakon analize uvodnog segmenta, sedam središnjih delova i dodatka tj. ukupno 41 člana ove Konvencije, autor je utvrdio da različita autonomna iskustva i znanja, kada su akumulirana i selektirana u tradicionalnoj zajednici ili modernom društvu, obogaćuju ukupnu spoznaju ljudskog roda i doprinose napretku čovečanstva. Raznolikost kultura omogućava izdiferenciran duhovni odnos i pogled na svet, kao i slojevitije alternative u određenim praktičkim segmentima života. Zaključak autora je da je svaka kultura po sebi i za sebe svojevrsna celina odgovora na pitanje života, da je ona istorijski unikat ali i nešto što ima snažnu antropološku odnosno bioetičku perspektivu, i da je stoga vredna ljudskog divljenja i poštovanja.