FIHTEOVO UČENJE O ZNANOSTI KAO PRIMENJENA FILOZOFIJA
Bočna strana članka
Glavni sadržaj članka
Apstrakt
Tezu da se čitavo Fihteovo Učenje o znanosti može shvatiti kao primenjena filozofija, ovde argumentujemo na dva načina. S jedne strane, preko toga kako Fihte vidi ulogu naučnika, filozofa, učitelja i vaspitača u društvu, i sa druge strane na temelju samih biografskih detalja iz Fihteovog života, te naročito njegovog načina bavljenja filozofijom. Samo Fihteovo određenje naučnika, kome ovaj prepušta odgovornost za ukupno napredovanje društva, jasno određuje način na koji bi naučnik trebalo da se bavi naukom, odnosno filozof filozofijom. Ukupna Fihteova nastavna praksa, ali i njegova javna delatnost, svedoče o tome da on ulogu filozofije ne vidi u njenom pukom teorijskom statusu, pa makar ona bila i kraljica svih nauka, već u njenom stavljanju u službu napredovanja zajednice. Uloga Učenja o znanosti se kod Fihtea jasno smešta u nastavnu i vaspitno-obrazovnu praksu, ali i u razne oblike javnog istupanja. Javna primena Učenja o znanosti, u jednoj od pomenutih formi, čini zapravo njenu suštinu.
Detalji članka
Reference
Basta, D., J. G. Fihte i Francuska revolucija, Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, Beograd, 1980.
Dimić, Zoran, Filozofija kao učenje, u Fihteov idealizam slobode, priredio Danilo N. Basta, Beograd, Dosije studio, 2014.
Fichte, J. G., Saemtliche Werke, I-XI, W.de Greyter, Berlin und Co., 1971.
Fichte, J. G., Briefwechsel I i II, Leipzig, 1925, Gesammelt und hrsg. von Hans Schulz.
Fihte, J. G., Zatvorena trgovačka država, Nolit, Beograd 1979.
Hegel, G. W. F., Vorlesungen ueber die Geschichte der Philosophie, I, Verlag Philipp Reclam jun., Leipzig, 1971.
Ringer, Fritz, The decline of the german mandarins, Cambridge, MA, 1969.
Scholz, Heinrich, Fichte als Erzieher, Kantstudien 19, 1914.
Seidel, H., J. G. Fichte, Hamburg, 1997.
Wallner, Nico, Fichte als politischer Denker, Halle/Salle, 1926.
Weischedel, W., Der Aufbruch der Freiheit zur Gemeinschaft, Leipzig, 1939.