EMPIRIZAM KAO PREKRETNICA: HJUMOVA ULOGA U KANTOVOM FILOZOFSKOM BUĐENJU

Apstrakt

U tekstu se tematizuje Hjumova filozofija empirizma i njen uticaj na filozofske pravce koji se konstituišu u vekovima koji dolaze posle nje. Centralna tema istraživanja je filozofija Dejvida Hjuma, čije ideje su utabale put romantičarskoj, idealističkoj i savremenoj filozofiji i razumevanju kompleksnosti ljudskog znanja i iskustva. Hjumovo razumevanje složenosti ljudske prirode, koje uključuje i emocionalne i socijalne aspekte ljudskog iskustva, prevladava ograničenja tradicionalne metafizike. Ideja da se vrednosni sudovi ne mogu izvoditi iz indikativnih probudila je Kanta iz „dogmatskog dremeža“ i omogućila jedan od najvećih događaja u istoriji filozofije: obrt bitak-trebanje. Hjumove tematizacije ukusa, vrednosti i subjektivnosti umetničkog doživljaja uticale su na smer kojim će se estetika kao samostalna disciplina razvijati i u neposrednoj i u dalekoj budućnosti u odnosu na epohu empirizma. Hjumov skeptički pristup uticao je i na Marksovu kritiku društvenih i ekonomskih struktura na temelju konkretnih uslova i istorijskih konteksta, ali se proteže i na kritičku teoriju i na savremenu političku filozofiju i ostaje relevantnim u savremenim raspravama o ljudskim pravima i demokratiji. Kroz sve ove aspekte, pokazuje se da Hjumov uticaj nadilazi njegova samostalna dostignuća, postavljajući temelje za dalji razvoj filozofske i društvene misli.