PEĆINA – MIT ILI ALEGORIJA?

Apstrakt

Interpretacije Platonove priče o pećini razlikuju se prema tome da li se interpretatori opredeljuju za mit ili za alegoriju. U literaturi se gotovo ravnopravno, već prema nahođenjima interpretatora, bira i jedno i drugo rešenje. Da bismo razumeli razlike u imenovanju, najpre ćemo posegnuti za metodom opovrgavanja, u nameri da osporimo obe mogućnosti imenovanja. Platonovu pećinu najprikladnije određenje da je slika iskazana rečima, eidola legomena, a ne mit niti alegorija. Vizuelno iskustvo je kod Platona načelno pasivno i umrtvljujuće, osim iskustva ikone. Ono je, poput filozofskog erosa, aktivno u uspinjanju iz jednog registra u drugi, iz telesnog u netelesni, iz čulnog u idejni. Platonova strategija je da slikom u rečima proizvede upravo efekat sličan erotskom, jer kombinacijom mita i alegorije on nastoji da pobudi slušaoce kako bi se i sami odvažili iz vidljivog u nevidljivo.