SMRT U FILOZOFIJI MARTINA HAJDEGERA

Apstrakt

U uvodu rada razmatraju se teškoće i problemi ontičkog i ontološkog shvatanja sveta u svetlu Hajdegerove fundamentalne ontologije. Analizira se Hajdegerov stav o neminovnoj pripadnosti čoveka celini bića (das Seiende) i prikazuje originalna ontološko-fenomenološka metoda kojom on na metafizičkom planu razmatra razliku bitka (das Sein) i tu-bitka (Dasein), zasnivajući na ovim pojmovima svoju fundamentalnu ontologiju. Na njima gradi i objašnjenje iskustva smrti kao okončanja tu-bitka. Za Hajdegera smrt nije ukidanje bitka, već samo rastvaranje tu-bitka u bitku, čija osobina je nenamirenost. Posebno se razmatraju mogući odgovori na pitanja: Moram li umreti i da li tu-bitak, kojem stiže smrt, sebe na taj način dovršava? Na kraju raspravlja se o svakodnevnom životu i smrti u relaciji bića i tu-bitka u svetlu filozofske dileme je li smrću iscrpljena svaka mogućnost čovekovog postojanja. U zaključku navode se slični, ali i kritički stavovi drugih filozofa o smrti (Kjerkegor, Sartr...) i najzad zaključuje da i u ontološkom, i u ontičkom, i u fenomenološkom pogledu smrt ostaje najznačajnije otvoreno pitanje ne samo filozofije egzistencijalizma, već i nauke.