SHVATANJE PRAVDE U <em>AGAMEMNONU</em>, <em>POKAJNICAMA</em><br> I <em>EUMENIDAMA</em>

Apstrakt

Autor u radu razmatra dike kao centralni pojam Eshilove Orestije, smatrajući da je u ovoj trilogiji prikazan, u rudimentarnoj formi, gotovo celokupan evolutivni put helenskog razumevanja pravde. Pravilnost i ritam te evolucije moguće je pratiti počevši od pojavljivanja običajnosne pravde u Agamemnonu i Pokajnicama, gde se ona manifestuje posredstvom lex talionis-a. U Pokajnicama i Eumenidama pokazuje se, međutim, da postoji i drugačije razumevanje pravde. Presuda odnosno pravda donosi se kroz saradnju bogova i ljudi, i to nakon suđenja pred Areopagom. Eshil ne oduzima pravdi u potpunosti božansku legitimaciju, ali se ona ipak uspostavlja glasanjem porotnika nakon iznošenja argumenata obe strane, što ukazuje na elemente zakonskog vida pravde. Uopšte, zaključak je autora, čitava atmosfera u Pokajnicama, a osobito u Eumenidama, u kojima se naglašava lično donošenje odluka i rezonovanje, upućuje na skoro isticanje principa ljudske subjektivnosti, koji će sledstveno poroditi i tzv. individualnu pravednost.