RAZUMEVANJE PRAVDE U SOLONOVIM ELEGIJAMA

Apstrakt

U radu se istražuje razumevanje pravde u sačuvanim stihovima Solonovih elegija. U njima se, po autoru, nagoveštava tzv. zakonska pravda, što je posledica Solonove odlučnosti da zakone i pravdu primarno razume kao tvorevinu ljudi, ne oduzimajući istovremeno legitimitet zasnovanosti običajnosnog u božanskom poretku sveta. Atinjani su naime Solonu dali sva ovlašćenja zakonodavca, da bi ostvario široki program socijalnih, političkih i ekonomskih reformi radi uspostavljanja jedinstva polisa koji je bio zapao u duboku krizu. Solon je, spasavajući Atinu, načinio niz radikalnih rezova u svim sferama njenog života, ali to, naravno, nije značilo nivelisanje imovinskih i drugih razlika između aristokratije i demosa. Solon, konačno, pravdu nije shvatao tako da svaki građanin prilikom raspodele ima ili dobije istu meru časti i dobara, odnosno kao aritmetičku jednakost, već pre kao distributivnu tj. geometrijsku srazmeru, koja je vodila računa o nečijem statusu i zaslugama koje mu na osnovu toga pripadaju.