FILOZOFIJA POVESTI KAO JERES SAVREMENOSTI

Apstrakt

Prvi deo članka razmatra razlog zbog kojeg je Patočka svoje eseje iz filozofije istorijenazvao jeretičkim. Motiv za Patočkinu samosvesnu jeres najpre se ispostavlja kao reakcijana vladajući kanon savremene filozofije koji odbija mogućnost da filozofija povesti postane neštoviše od “teorije srednjeg obima”. Nasuprot njemu, Patočka se zalaže za obuhvatnu filozofiju povestičija funkcija se sastoji u kreiranju odgovornog odnosa u povesnoj stvarnosti nakon svetskihratova. Povesna produktivnost Patočkinog pojma odgovornosti se iskazuje u paradoksalnoj, i jeretičkiizolovanoj volji koja nas usmerava ka produbljivanju vlastite iskorenjenosti i upućuje naska suočavanju sa izgubljenim poverenjem u normativni karakter povesti. Drugi deo tematizujepojam jeresi s obzirom na odnos između fenomenologije i filozofije povesti. Patočka osporavaneistorijske pretpostavke fenomenologije time što značajno premešta težište pojma transcendencije.Transcendencija je kod Huserla bilo ustrojeno naglašeno logički i saznajno, kod Hajdegeraje bila prevashodno egzistencijalno postignuće, a kod Patočke ona poprima upadljivo povesnekarakteristike. Te karakteristike su analizirane u trećem delu rada u kojem je Patočkina teza ozačecima evropske istorije kod Platona interpretirana kao treća jeres u odnosu na stanovište savremenefilozofije povesti. Naglašavajući da Evropu nije moguće misliti mimo Platona i Aristotela,Patočka sugeriše da konačno priznamo vlastitu situaciju kao povesno određenu. Zbog togaon insistira na drugoj prirodi u liku odgovornosti koja se ne uobličava spram datosti prerodnog,nego povesnog sveta.