POJMOVI MORALA I HEROJSTVA U NIČEOVOJ FILOZOFIJI

Apstrakt

Osnovna intencija autora ogleda se kroz dva horizonta razmatranja Ničeove filozofije:prvi, etički, bavi se osvetljavanjem Ničeovog pokušaja da „štetnom“, sokratovskompojmu moralnog suprotstavi životni, predsokratovski pojam herojskog, dok se drugi, estetički,tiče Ničeovog razumevanja tragedije, kao autentične paradigme sveukupnog helenskog života.Kada je reč o prvom, etičkom, horizontu – posebna pažnja treba da se obrati na Ničeovo brisanjepojmovnih granica između teorijske, praktičke i poietičke sfere čoveka, jer se bitno praktički pojammorala, kakav evidentno postoji i u ranoj tragediji, pokušava premostiti vraćanjem onom herojskom,uz uvođenje stvaralačkog principa, koji je bitno poietički. Na istom, iako heterogenom,tlu Ničeove filozofije razvija se i razmatranje tragedije. On pokušava da sagradi bedem izmeđurano-helenskih predstava pravde i racionalno-filozofskih poimanja morala, međutim upravo jerana helenska tragedija najsnažniji izraz procesa oblikovanja helenske moralne svesti, jer se iztragedije, kao umetnosti jedne epohe, ne može izdvojiti ni etički, ni saznajni, ni edukativni smisao.Upravo se u ovim problemima može tražiti najslabija tačka Ničeove filozofije: težeći da odstranidekadentno tkivo iz žive povesti epohe koju promišlja, on često odbacuje i mnogo njenognajzdravijeg tkiva.