IZOKRENUTI KLASICIZAM

Glavni sadržaj članka

DRAGAN PROLE

Apstrakt

U prvom delu rada autor u okviru ranog romantičarskog pokreta prikazuje prva tumačenja klasičnih umetničkih dela, koja naglašavaju da klasična dela više ne bismo smeli da posmatramo kao najbolja umetnička postignuća, nego pre kao nesavremene doprinose koji nanose štetu izvorno novim umetničkim oblicima. Osnovna namera romantičarskog osporavanja onih dela koja su prihvaćena kao egzemplarna bila je da skrenu posebnu pažnju na epohalne promene suštinskog karaktera umetnosti. Dok klasična dela odlikuje stabilnost, zaokruženost, potpunost, u doba nastanka ranog romantizma favorizuju se dela u kojima dominiraju napetost, nedovršenost, fragmentarnost. Drugi deo članka posvećen je transformaciji pojma tradicije nakon što su nasleđeni klasični obrasci izgubili svoju nekadašnju ulogu kao regulativni i normativni principi umetnosti. Pojam „postklasične“ tradicije ispitivan je u nameri da se prikažu motivi zbog kojih se i u slučaju fenomenologije i kod ranih avangardi može govoriti o antiklasičnim tendencijama.

Detalji članka

Kako citirati
PROLE, D. (2017). IZOKRENUTI KLASICIZAM. Arhe, 13(26), 7–22. https://doi.org/10.19090/arhe.2016.26.7-22
Sekcija
TEMA BROJA

Reference

Bernet, Rudolf, »Das Phänomen und das Unsichtbare. Zur Phänomenologie des Blicks und des Subjekts«, u: Internationale Zeitschrift für Philosophie, Metzler, Stuttgart 1998.

Comte-Sponville, André/Ferry, Luc, La sagesse des Modernes. Dix questions pour notre temps, R. Lafont, Paris 1998.

Fink, Eugen, Studien zur Phänomenologie 1930-1939, Nijhoff, Den Haag 1966. Gondek, Hans-Dieter/Tengelyi, László, Neue Phänomenologie in Frankreich,

Suhrkamp, Berlin 2011.

Groys, Boris, Kunst-Kommentare, Passagen Verlag, Wien 1997. Husserl, Edmund,

Erste Philosophie I. Kritische Ideengeschichte, Husserliana Band VII, M. Nijhoff, Haag 1956, Hg. R. Boehm. (U prevodu: Prva filozofija. Kritička povest ideja, IKZS, Sremski Karlovci/Novi Sad 2012, prev. D. Prole)

Erfahrung und Urteil. Untersuchung zur Genealogie der Logik, F. Meiner, Hamburg 1972. Hg. L. Eley.

Phäntasie, Bildbewusstsein, Erinnerung. Zur Phänomenologie der anschaulichen Vergegenwartigungen, Husserliana XXIII, M. Nijhoff, The Hague/Boston/ London 1980, Hg. E. Marbach.

Kriza evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija, Dečje Novine, G. Milanovac 1991, prev. Z. Đinđić/D. Melčić.

Predavanja o fenomenologiji unutrašnje vremenske svijesti, IKZS, Sremski Karlovci/ Novi Sad 2004, prev. Č. Koprivica.

Kjerkegor, Seren, Filozofske mrvice, Grafos, Beograd 1980, prev. M. Tabaković. Kle, Paul, Zapisi o umetnosti, Esotheria, Beograd 1998, prev. B. Jović.

Lévy, Benny, La confusion des temps, Verdier, Lagrasse 2004.

Maljevič, Kazimir, „Suprematizam“, u: Bog nije zbačen. Sabrana dela, Plavi krug/ Logos, Beograd 2010, prev. A. Acović [et al.]

Merlo-Ponti, Moris, Pohvala filozofiji, IKZS, Sremski Karlovci/Novi Sad 2009, prev.

D. Janić.

Nora, Pierre, »Entre Mémoire et Histoire. La problématique des lieux«, u: Les lieux de mémoire I. Ed. P. Nora, Gallimard Paris 1984.

Patočka, Jan, Qu’est-ce que la phénoménologie, Grenoble 1988, tr. E. Abrams Ristić, Marko, Koje su pobude i kakvi su uspesi školske filozofije: povodom jedne

kritike na Nacrt za jednu fenomenologiju iracionalnog, Nadrealistička izdanja, Beograd 1932.

Sartr, Žan-Pol, „Transcendencija ego“, u: Filozofski spisi, Nolit, Beograd 1981, prev.

E. Prohić.

Schlegel, August, Über dramatische Kunst und Literatur, Mohr und Zimmer, Heidelberg 1809.

Schlegel, Friedrich, Philosophische Lehrjahre I 1796-1806, Kritische Ausgabe Band XVIII, F. Schöningh, Padeborn/München/Wien 1963, Hg. E. Behler.

Sepp, Hans Rainer, Über die Grenze. Prolegomena zu einer Philosophie des Transkulturellen, T. Bautz, Nordhauzen 2014.

Waldenfels, Bernhard,

Ortsverschiebungen, Zeitverschiebungen. Modi leibhaftiger Erfahrung, Suhrkamp, Frankfurt am/M. 2009.

Hyperphänomene. Modi hyperbolischer Erfahrung, Suhrkamp, Berlin 2012.

Najčitanije od istog autora

1 2 3 > >>