FANTAZIJA I STVARALAŠTVO U GASETOVOJ FILOZOFIJI
Bočna strana članka
Objavljeno:
дец 5, 2020
Ključne reči:
dehumanizacija, fantazija, interpretacija, Ortega i Gaset, mase, stvaralaštvo
Glavni sadržaj članka
Apstrakt
Ortega i Gaset nema sistemski razvijenu filozofiju. Stoga se pojmovi fantazije i stvaralaštva u ovom radu interpretiraju u okvirima njegovih ontoloških istraživanja i u kontekstu njegovih refleksija o „novoj“, „mladoj“, avangardnoj umetnosti. Pokazaće se da fantazija za njega za razliku od tradicije ne predstavlja poseban „organ“ ili momenat u teoriji saznanja, nego je jedan od fundamentalnih načina na koji se čovek odnosi prema svetu. Čovek se shvata kao putnik, homo viator, čiji je zadatak da interpretativno uobličava sopstvenu realnost. Zahvaljujući fantaziji čovek ima interpretativan odnos prema životu, a u savremenom svetu počinje da ima i prema samim umetničkim delima. Sa druge strane, ispostavićemo njegovu kritiku pojma stvaralaštva na temelju filozofije umetnosti, i re-afirmisanje ovog pojma u kontekstu racional-vitalističke pozicije.
Detalji članka
Kako citirati
TODOROVIĆ, T. (2020). FANTAZIJA I STVARALAŠTVO U GASETOVOJ FILOZOFIJI. Arhe, 17(33), 221–242. https://doi.org/10.19090/arhe.2020.33.221-242
Broj časopisa
Sekcija
STUDIJE I OGLEDI
Reference
Adorno, Teodor. The culture industry, Selected Essays on Mass Culture, Routledge, London-New York, 1991.
Aristotel. Nikomahova etika, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci-Novi Sad, 2013.
Benjamin, Andrew. Art, mimesis and the avant-garde: aspects of a philosophy of difference. Routledge, London, 2005.
Benjamin, Walter. The work of art in the age of its technological reproducibility, and other writings on media. Harvard University Press, London, 2008.
Buber, Martin, and Eugenio Ímaz. ¿ Qué es el hombre?. Fondo de Cultura Económica, Mexico, 1949.
Carroll, Noël. „The Ontology of Mass Art“ in: The Journal of Aesthetics and Art Criticism, 55 (1977) 2, pp. 187-199. URL: https://www.jstor.org/ stable/431263
Doorman, Maarten. „From Romanticism to the Avant-Garde“, in: Art in Progress, Amsterdam University Press. 2003, pp. 45-59.URL: https://www.jstor.org/stable/j.ctt46mz0k.
Eriugena, Johanes. „O podeli prirode“, u: Od Aristotela do renesanse, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb, 1982.
Gaset, José y Ortega. Dehumanizacija umetnosti i drugi eseji, LITTERIS, Zagreb, god. 2007.
Gasset, José y Ortega. En torno a Galileo, Esquema de la Crisis, Revista de Occidente, 1976.
Gasset, José y Ortega. Historia como sistema. Espasa-Calpe, 1971.
Gasset, José y Ortega. Ideas y creencias. Revista de Occidente, Madrid, 1934.
Gasset, José y Ortega. „¿Qué es filosofía?“, en: Obras Completas, Revista de Occidente, 405(1969)8, Madrid.
Gasset, José y Ortega, and Takeru Sugiyama. La idea de principio en Leibniz y la evolución de la teoría deductiva. Revista de Occidente, 1979.
Gasset, José y Ortega. Sobre el punto de vista en las artes. Revista de Occidente, 1929., p. 129-148.
Gasset, José y Ortega and Talbot, Toby. The origin of philosophy. New York: North & Company, 1967.
Habermas, Jürgen. „Modernity – An Incomplete Project“, in: Foster, H. The anti-aesthetic: Essays on postmodern culture, Bay Press, Washington, 1983.
Heidegger, Martin. Kant i problem metafizike, Mladost, Beograd, 1979.
Husserl, Edmund. Ideja fenomenologije, pet predavanja, Beogradski izdavačko-grafički zavod, Beograd, 1975.
Huserl, Edmund. Kartezijanske meditacije 1, Centar za kulturnu delatnost Saveza socijalističke omladine, Zagreb, 1975., str. 142.
Kantarberijski, Anselmo. „Proslogion“, u: Quid vere sit Deus, Demetra, Zagreb, 1977, str. 155.
Krznar, Tomislav. „Čovjek mase ili o ulozi filozofije u obrazovanju; Uvidi Ortege y Gasseta.“ u: Filozofska istraživanja, Zagreb, 35 (2016) 4, str. 645-656.
Maljevič, Kazimir Severinovič. Bog nije zbačen. Zadruga praksa, Pula, 2015.
Poggioli, Renato. The Theory of the Avant-garde, Cambridge, Harvard University Press, 1968.
Prole, Dragan. Pojave odsutnog, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad-Sremski Karlovci, 2016.
Prole, Dragan. „Redukcija u fenomenologiji i slikarstvu“ u:. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 41(2016)2, str. 67-77.
Rajković, Marica. „Kraj umetnosti kao početak estetike“, u: Estetika i obrazovanje, Estetičko društvo Srbije, Beograd, 2011., str. 15-35.
Rajković, Marica. „Umetnost i duh vremena“, u: Kriza umetnosti i nove umetničke prakse, Estetičko društvo Srbije, Beograd, 2014, 239-261.
Aristotel. Nikomahova etika, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci-Novi Sad, 2013.
Benjamin, Andrew. Art, mimesis and the avant-garde: aspects of a philosophy of difference. Routledge, London, 2005.
Benjamin, Walter. The work of art in the age of its technological reproducibility, and other writings on media. Harvard University Press, London, 2008.
Buber, Martin, and Eugenio Ímaz. ¿ Qué es el hombre?. Fondo de Cultura Económica, Mexico, 1949.
Carroll, Noël. „The Ontology of Mass Art“ in: The Journal of Aesthetics and Art Criticism, 55 (1977) 2, pp. 187-199. URL: https://www.jstor.org/ stable/431263
Doorman, Maarten. „From Romanticism to the Avant-Garde“, in: Art in Progress, Amsterdam University Press. 2003, pp. 45-59.URL: https://www.jstor.org/stable/j.ctt46mz0k.
Eriugena, Johanes. „O podeli prirode“, u: Od Aristotela do renesanse, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb, 1982.
Gaset, José y Ortega. Dehumanizacija umetnosti i drugi eseji, LITTERIS, Zagreb, god. 2007.
Gasset, José y Ortega. En torno a Galileo, Esquema de la Crisis, Revista de Occidente, 1976.
Gasset, José y Ortega. Historia como sistema. Espasa-Calpe, 1971.
Gasset, José y Ortega. Ideas y creencias. Revista de Occidente, Madrid, 1934.
Gasset, José y Ortega. „¿Qué es filosofía?“, en: Obras Completas, Revista de Occidente, 405(1969)8, Madrid.
Gasset, José y Ortega, and Takeru Sugiyama. La idea de principio en Leibniz y la evolución de la teoría deductiva. Revista de Occidente, 1979.
Gasset, José y Ortega. Sobre el punto de vista en las artes. Revista de Occidente, 1929., p. 129-148.
Gasset, José y Ortega and Talbot, Toby. The origin of philosophy. New York: North & Company, 1967.
Habermas, Jürgen. „Modernity – An Incomplete Project“, in: Foster, H. The anti-aesthetic: Essays on postmodern culture, Bay Press, Washington, 1983.
Heidegger, Martin. Kant i problem metafizike, Mladost, Beograd, 1979.
Husserl, Edmund. Ideja fenomenologije, pet predavanja, Beogradski izdavačko-grafički zavod, Beograd, 1975.
Huserl, Edmund. Kartezijanske meditacije 1, Centar za kulturnu delatnost Saveza socijalističke omladine, Zagreb, 1975., str. 142.
Kantarberijski, Anselmo. „Proslogion“, u: Quid vere sit Deus, Demetra, Zagreb, 1977, str. 155.
Krznar, Tomislav. „Čovjek mase ili o ulozi filozofije u obrazovanju; Uvidi Ortege y Gasseta.“ u: Filozofska istraživanja, Zagreb, 35 (2016) 4, str. 645-656.
Maljevič, Kazimir Severinovič. Bog nije zbačen. Zadruga praksa, Pula, 2015.
Poggioli, Renato. The Theory of the Avant-garde, Cambridge, Harvard University Press, 1968.
Prole, Dragan. Pojave odsutnog, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad-Sremski Karlovci, 2016.
Prole, Dragan. „Redukcija u fenomenologiji i slikarstvu“ u:. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, 41(2016)2, str. 67-77.
Rajković, Marica. „Kraj umetnosti kao početak estetike“, u: Estetika i obrazovanje, Estetičko društvo Srbije, Beograd, 2011., str. 15-35.
Rajković, Marica. „Umetnost i duh vremena“, u: Kriza umetnosti i nove umetničke prakse, Estetičko društvo Srbije, Beograd, 2014, 239-261.