DEKART I SPINOZA O „NAJISTINITIJOJ” OD SVIH IDEJA
Glavni sadržaj članka
Apstrakt
Ovaj rad posvećen je razmatranju odnosa epistemički odlikovane ideje i osnova metafizike u filozofijama Dekarta i Spinoze. Namera nam je da pokažemo kako su ideja Cogito ergo sum kod Dekarta, odnosno ideja najsavršenijeg bića kod Spinoze, odredile i postavke njihovih metafizičkih projekata. U radu ćemo analizirati Dekartove i Spinozine razloge za isticanje upravo ovih ideja, kao i prigovore, odnosno odgovore koje bi oni mogli da upute jedan drugom. Rezultat analize pokazuje da oba mislioca nastoje da održe smisao tradicionalnog određenja istine kao adequatio rei et intellectus, odnosno da se Dekart pri tome više oslanja na formalni status Cogito ergo sum kao ideje, dok je Spinozi važniji objektivni status predmetnog sadržaja ideje najsavršenijeg bića.
Detalji članka
Ovaj rad je pod Creative Commons Autorstvo-Bez prerada 4.0 Internacionalna licenca.
Reference
Bruno, G., „O uzroku, počelu i jednom”, u: Optimizam slobodnog mišljenja, Naprijed, Zagreb, 1985.
Cottingham, J., The Rationalists, Oxford University Press, Oxford, 1988.
Dekart, R., Osnovi filozofije, Matica hrvatska, Zagreb, 1951.
Декарт, Р., Практична и јасна правила руковођења духом у истраживању истине; СФД, Београд, 1952.
Descartes, R., Metafizičke meditacije, Demetra, Zagreb, 1993.
Kenny, A., The Rise of Modern Philosophy, Clarendon Press, Oxford, 2006.
Lok, Dž., Ogled o ljudskom razumu I, Kultura, Beograd, 1962.
Popović, U., „Spinozin geometrijski metod”, Arhe, god. X, br. 19, 2013.
Popović, U., „Lokov Novi put ideja”, Arhe, god. XIII, br. 25, 2016.
Spinoza, B., Rasprava o poboljšanju razuma, Kultura, Beograd, 1956.
Spinoza, B., Etika, Kultura, Beograd, 1970.
Williams, B., Descartes: The Project of Pure Enquiry, Routledge, Oxford & New York, 2005.