ZNAČAJ PROTIVREČNOSTI ZA LOGIKU FILOZOFIJE

Apstrakt

Dugo je u fi lozofi ji samoprotivrečnost smatrana obeležjem pogrešnogmišljenja. Tako se za mišljenje fi lozofa postavio logički zahtev da mora izbećibilo kakvu protivrečnost, ako želi da odgovara istini. Najkasnije sa diskusijom oparadoksijama u teoriji klasa dobijen je pogled na problem samoprimenjivanjamišljenja koji je samoprotivrečenje prikazao u drugom svetlu. U okviru svog delaLogika protivrečnosti Robert Hajs je pokušao dati određenje metode fi lozofi je pokom se ona treba sastojati i u pokazivanju onih vrsta protivrečnosti koje se ne mogueliminisati i koje su u određenom smislu nužne za mišljenje, a ne samo u izbegavanjuformalno-logičke protivrečnosti. U tom kontekstu on pojašnjava logičku strukturuautoreferencijalnosti odn. autoreferentnog mišljenja i pravi korelaciju izmeđutautologije kao pozitivnog i samoprotivrečnosti kao negativnog samoprimenjivanjamišljenja. U ovom članku se detaljno prikazuje Hajsova argumentacija i zatim njegovateorija povezuje sa tzv. „logikom fi lozofi je“. Na kraju članka interna perspektivaprotivrečnosti u fi lozofi ji biva dopunjena eksternom perspektivom suprotstavljanjapozicija i postavlja se teza o principijelno „heretotetičkom“ karakteru fi lozofi ranja.